Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti i invaliditeta širom sveta, a statistike pokazuju da se svakih nekoliko desetina sekundi dogodi jedan šlog. Mnogi ljudi nisu svesni da pravi moždani udar retko dolazi „niotkuda“. Pre nego što se desi pravi udar, često se javlja upozoravajući moždani udar, poznat kao tranzitorni ishemijski atak (TIA). Ovo stanje traje samo nekoliko minuta, ali nosi značajan rizik po život.
Stručnjaci upozoravaju da TIA može imati iste simptome kao i pravi šlog, uključujući naglu slabost ruke, utrnulost lica, kao i probleme sa vidom i govorom. Ignorisanje ovih simptoma može povećati šansu za pravi moždani udar u narednih 48 sati ili 90 dana. Prepoznavanje ovih simptoma je ključno za pravovremenu intervenciju.
Lekari širom sveta koriste akronim BE FAST, koji može značajno pomoći u prepoznavanju upozoravajućih simptoma moždanog udara. Akronim se sastoji od sledećih komponenti:
- B – Balance (ravnoteža): Iznenadni gubitak ravnoteže ili nestabilnost.
- E – Eyes (vid): Zamagljen vid, duple slike ili nagli gubitak vida na jednom ili oba oka.
- F – Face (lice): Asimetrija lica, spušten ugao usana, neujednačen osmeh.
- A – Arm (ruka): Slabost ili utrnulost jedne ruke, nemogućnost da je podignemo.
- S – Speech (govor): Otežan ili nerazgovetan govor, nemogućnost da izgovorimo jednostavne rečenice.
- T – Time (vreme): Hitno pozovite medicinsku pomoć jer svaki minut može biti presudan.
Važno je napomenuti da se simptomi mogu javiti i samo na jedan način, pa svaka neurološka promena zahteva trenutnu reakciju. Simptomi TIA obično traju od 30 do 60 minuta, zbog čega mnogi pogrešno misle da su uzrokovani umorom ili stresom. Iako se simptomi povuku sami od sebe, rizik od pravog moždanog udara u narednih 48 sati je značajan. Svaka nagla neurološka smetnja, poput utrnulosti ruke ili zamagljenog vida, treba se tretirati kao hitno stanje.
Rizik od upozoravajućeg i pravog moždanog udara veći je kod osoba koje imaju visok krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, srčane aritmije, kao i kod onih koji puše ili vode sedentarni način života. Dobra vest je da mnogi od ovih faktora zavise od nas. Redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, pravilna ishrana, kontrola telesne težine i pridržavanje terapije za hronične bolesti mogu značajno smanjiti rizik.
Znanje i pravovremena reakcija su ključni. Svaka promena u ravnoteži, vidu, govoru ili snazi tela može biti signal da telo šalje upozorenje pre nego što se desi pravi moždani udar. U slučaju da primetite bilo koji od simptoma, ne oklevajte da potražite medicinsku pomoć, jer pravovremena intervencija može spasiti život i sprečiti trajne posledice.
U zaključku, važno je biti svestan simptoma upozoravajućeg moždanog udara i ne ignorisati ih. Edukacija o ovim simptomima može pomoći u pravovremenom reagovanju i potencijalno spasiti život. Uzimajući u obzir rizike i mere prevencije, svako može igrati aktivnu ulogu u očuvanju svog zdravlja i smanjenju rizika od moždanog udara.
