Banke prilikom odobravanja kredita fokusiraju se prvenstveno na sposobnost klijenta da otplati dug, a ne na stanje na tržištu nekretnina. Prema rečima Dušana Uzelca, stručnjaka iz bankarstva, jedini uslov koji banke postavljaju prilikom davanja kredita je mogućnost klijenta da taj dug vrati. „Oni se ne vezuju za stanje na tržištu nekretnina, već dominantno prate da li klijent ima kapacitet da kredit otplati“, ističe Uzelac u intervjuu za K1 televiziju.
Uzelac dodaje da stabilnost bankarskog sistema zavisi od dugoročnog finansiranja kredita i naplate. Kada klijent u banci može da pokaže dokazanu sposobnost zarađivanja i perspektivu budućeg zarađivanja, banke to gledaju kao kvalitetan izvor klijenata. Međutim, to može uticati na kupce nekretnina, koji se suočavaju sa izazovima u trenutnim uslovima na tržištu.
Govoreći o kamatnim stopama, Uzelac naglašava da banke prate Euribor i cenu kapitala, što direktno utiče na kamate. „Bankarski mehanizam je povezan sa euriborom, a stanje na tržištu nekretnina ne utiče na kamate u direktnom smislu, već makroekonomski mehanizmi“, objašnjava. U kontekstu trenutne ekonomske situacije, Evropa mora da pronađe ravnotežu između očuvanja privredne aktivnosti i sprečavanja socijalnih posledica koje bi mogle nastati kada građani ne mogu da otplaćuju kredite.
U vezi sa rastom cena nekretnina u Beogradu, Uzelac osvetljava društvena raslojavanja i promenu tipa nekretnina kao ključne faktore. „Na društvenim mrežama često se pojavljuju oglasi gde stan od 100 kvadrata košta 600.000 evra i on se proda. Iako mnogi smatraju da je to nerealna cena, ona postaje realnost jer je neko to platio“, ukazuje Uzelac. Prema njegovim rečima, standardni stanovi više nisu jedina opcija, a nekretnine koje su nekada bile pristupačne sada postaju preskupe za nove generacije.
Kada je reč o novim zakonima koji se tiču uknjižavanja i evidencije nekretnina, Uzelac smatra da će oni imati minimalan uticaj na tržište. „Ovo nije legalizacija, već evidencija, što znači da će objekat biti evidentiran u katastru i moći će da generiše porez na imovinu“, objašnjava on. U tom smislu, iako će nekretnine biti predmet trgovine, do sada nije bilo većih prepreka za trgovinu.
Jedan od zanimljivih projekata koji Uzelac ističe je „Investiram na kvadrat“, koji omogućava običnim građanima da postanu mali investitori u nekretnine. Ovaj model omogućava pojedincima da učestvuju u investiciji, čak i sa iznosom od samo 2.000 evra. „Vi ste suštinski jedna vrsta akcionara, koji učestvuje sa finansiranjem nekog dela projekta“, objašnjava Uzelac. Projekti u Ustaničkoj ulici i Bulevaru su trenutno aktuelni, a ovaj model predstavlja sigurno i kvalitetno ulaganje sa minimalnim rizikom.
U svetlu svih ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se tržište nekretnina razvijati u budućnosti. Sa rastućim cenama i promenama u strukturi potražnje, izazovi za potencijalne kupce nekretnina postaju sve veći. Banke, s druge strane, i dalje ostaju fokusirane na kreditnu sposobnost klijenata, što može dovesti do daljih promena u načinu na koji se nekretnine kupuju i prodaju.
U zaključku, tržište nekretnina u Beogradu suočava se sa brojnim izazovima, ali i prilikama za investitore. Kako se situacija razvija, važno je pratiti makroekonomske trendove i ponašanje banaka, kako bi se bolje razumele promene na tržištu i prilike koje one donose za građane i investitore.
