Neurolog Baibing Čeng podelio je tri tehnike koje, prema njegovom iskustvu i naučnim dokazima, mogu efikasno poboljšati kapacitet pamćenja, fokus i sposobnost dugoročnog zadržavanja informacija. Iako deluju jednostavno, ove metode aktiviraju ključne mehanizme u mozgu i mogu se primeniti svakodnevno, bez potrebe za specijalnom opremom ili dodatnom tehnologijom.
Prva i možda najefikasnija tehnika je podučavanje onoga što ste upravo naučili. Kada nov koncept pokušate da objasnite drugoj osobi, vaš mozak istovremeno aktivira razumevanje, verbalizaciju, logičko povezivanje i sećanje. Sve to stvara jače neuronske veze, zbog čega se informacije zadržavaju mnogo duže. Čeng savetuje: „Ako danas naučite nešto novo, objasnite to prijatelju, partneru ili čak kućnom ljubimcu. Važno je samo da znanje izgovorite i strukturirate. Mozak tada pojačava veze i pamćenje postaje trajnije.“
Ova tehnika poznata je kao prototipni efekat – proces u kojem prenošenje znanja vodi do dublje obrade informacija i boljeg razumevanja.
Drugi predlog fokusira se na angažovanje više čula istovremeno. Umesto da informacije samo čitate, uvucite i druge senzorne elemente: pevajte ih naglas, prepisujte, crtajte dijagrame ili ih povežite s određenim pokretom ili gestom. Što više čula aktivirate, to se više regija mozga uključuje u proces obrade, čime se formira snažnije pamćenje. Ovo se zasniva na teoriji dvostrukog kodiranja, prema kojoj kombinovanje verbalnih i vizuelnih informacija značajno doprinosi boljem pamćenju.
Čeng posebno ističe tehniku „palate sećanja“, koju je i sam koristio tokom studija medicine. Ona podrazumeva zamišljanje poznatog prostora – poput sopstvene kuće – i mentalno „postavljanje“ informacija u različite prostorije. Kasnije, kada treba prizvati znanje, dovoljno je mentalno prošetati tim prostorijama. Ova tehnika omogućava lakše prisjećanje na informacije jer se povezuju sa vizuelnim i prostornim kontekstima.
Konačno, neurolog savetuje da se izbegava klasično „bubanje“ i učenje u jednom dahu. Umesto toga, preporučuje se tehnika spaced repetition – ponavljanje gradiva u sve većim vremenskim razmacima. „Pregledanje informacija nakon nekoliko dana, zatim nakon nedelju dana pa nakon mesec dana, dokazano učvršćuje dugoročno pamćenje. Zato nemojte pokušavati da sve zapamtite odjednom“, poručuje Čeng. Ova metoda pomaže mozgu da se vrati na naučeni sadržaj kada on počne da bledi, čime se pamćenje zapravo dodatno ojačava.
Ukratko, Čengove tehnike za poboljšanje pamćenja oslanjaju se na aktivno uključivanje mozga kroz podučavanje, angažovanje više čula i korišćenje vremenskih intervala za ponavljanje. Ove metode su jednostavne, ali izuzetno efikasne, i mogu se lako integrisati u svakodnevni život. Uz malo truda i posvećenosti, svako može poboljšati svoje kapacitete pamćenja i učenja, čime će sebi olakšati usvajanje novih informacija i unaprediti svoje sposobnosti u različitim oblastima.
Pamćenje je ključ uspeha, kako u obrazovanju tako i u profesionalnom životu, i korišćenjem ovih strategija, moguće je značajno poboljšati svoje kognitivne sposobnosti.
