Američki milijarder Ilon Mask najavio je ambiciozan plan za slanje ljudi na Mars do 2031. godine. Iako je ovaj cilj inspirativan, stručnjaci upozoravaju da postoje mnoge prepreke koje treba prevazići pre nego što takvo putovanje postane izvodljivo. Francuski astronaut Toma Peske ističe da bi putovanje sa ljudskom posadom do Crvene planete moglo trajati oko 12 meseci, što je znatno duže od putovanja Apolo 11 do Meseca, koje je trajalo samo tri dana.
Peske, u svojoj knjizi „Hvalospevi prevazilaženju“, opisuje potencijalne izazove sa kojima bi se astronauti mogli suočiti tokom dugog putovanja. On napominje da bi putovanje moglo biti „zastrašujuće prazno i beživotno“, a velik je rizik od tehničkih kvarova, depresije ili drugih psiholoških problema među članovima posade. Prema njegovim rečima, potrebno je ozbiljno razmisliti o svim aspektima takvog putovanja kako bi se osiguralo da su astronauti spremni za ono što ih čeka.
Stručnjaci Evropske svemirske agencije (ESA) takođe upozoravaju na brojne izazove. Jedan od ključnih problema je zaštita astronauta od kosmičkog zračenja, koje može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Takođe, potrebno je razviti ergonomski dizajn letelice koja će omogućiti astronautima da se komforno kreću i obavljaju svoje zadatke tokom dugog putovanja. Osim toga, prevoz velikih količina vode i hrane predstavlja dodatni logistički izazov.
Još jedan važan faktor je psihološka priprema astronauta. Dugo putovanje u zatvorenom prostoru, poput malog automobila, može izazvati stres i anksioznost. Astronauti će morati da se suoče sa izolacijom i ograničenim resursima, što može uticati na njihovo mentalno zdravlje.
Osim tehničkih i psiholoških izazova, postoji i problem sa logistikom. Zemlja i Mars se nalaze u najpovoljnijem položaju za lansiranje samo svakih 26 meseci, što znači da su mogućnosti za slanje misija ograničene. Ovo dodatno komplikuje planiranje misija i povećava troškove.
Astronauti bi mogli provesti decenije na Marsu, jer ESA predviđa misije koje traju između tri i pet godina. Tokom tog vremena, biće neophodno razviti infrastrukturu koja će omogućiti astronautima da prežive i rade na Crvenoj planeti. To uključuje osnivanje baza i istraživanje načina kako samostalno preživeti u surovim uslovima Marsa.
Iako Mask najavljuje sletanje ljudi na Mars do 2031. godine, stručnjaci smatraju da je taj rok preterano optimističan. NASA je u dokumentu iz 2024. godine identifikovala 187 tehničkih prepreka koje još uvek treba rešiti. Ovo uključuje sve od razvoja raketa koje će biti sposobne da prevezu ljude do Marsa, do stvaranja tehnologija koje će omogućiti dugotrajno preživljavanje na toj planeti.
Evropske svemirske agencije smatraju da je neophodno prvo testirati infrastrukturu na Marsu pre nego što se ljudi pošalju na taj daleki put. Potrebno je planirati sve aspekte misije, od transporta hrane i vode do zaštite astronauta od radijacije i drugih opasnosti.
U zaključku, iako je ideja o slanju ljudi na Mars uzbudljiva i inspirativna, put do ostvarenja tog cilja je pun izazova. Potrebno je vreme, resursi i tehnološki napredak kako bi se obezbedila sigurnost i uspeh misija sa ljudskom posadom na Crvenu planetu. Stručnjaci naglašavaju važnost temeljne pripreme i istraživanja pre nego što se krene u ovu avanturu koja može promeniti istoriju čovečanstva.
