Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da je u saradnji sa NATO-om predloženo postavljanje novog antidron sistema koji bi trebao da bude potpuno operativan do kraja 2027. godine. Ova inicijativa dolazi u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, s obzirom na to da Rusija, iako trenutno nema kapacitet da izvrši direktan napad na EU, može da postane pretnja u budućnosti.
Na konferenciji za novinare, Kalas je predstavila mapu puta za odbranu, koja ima za cilj održavanje mira u regionu. Prema njenim rečima, opasnosti neće nestati ni kada se rat u Ukrajini završi, pa je od suštinskog značaja da se razviju strategije koje će obezbediti stabilnost i sigurnost. Države članice NATO-a identifikovale su devet ključnih oblasti koje treba unaprediti kako bi se ojačala odbrambena struktura, a plan uključuje otklanjanje nedostataka, definisanje jasnih ciljeva, rokova i indikatora.
Evropska odbrambena agencija će igrati ključnu ulogu u ovom procesu, a Kalas je istakla da je cilj da do 2030. godine svi identifikovani nedostaci budu otklonjeni. Posebna pažnja biće posvećena istočnoj Evropi, koja se suočava sa najvećim izazovima. Kalas je naglasila da će Istočna bočna straža biti opremljena svim potrebnim sistemima za odbranu, uključujući antidron tehnologije, kao i odbranu sa kopna, mora i vazduha, s ciljem da sve bude spremno do 2028. godine.
Jedan od izazova s kojima se EU suočava je i niska stopa zajedničke nabavke odbrambenih sredstava. Kalas je izjavila da je ambicija povećati troškove za odbranu na 40 procenata do 2027. godine, naglašavajući da će to biti od koristi za poreske obveznike. Ova strategija uključuje i jačanje industrije odbrane unutar EU, kako bi se obezbedila potrebna sredstva i resursi za zaštitu od potencijalnih pretnji.
Ukrajina ostaje ključna tačka odbrane Evrope, te su bezbednosne garancije za ovu zemlju integralni deo predstavljene mape puta. Kalas je ukazala na važnost snažne odbrambene industrije Ukrajine i sposobne vojske, koje su od suštinskog značaja za očuvanje stabilnosti u regionu. Ove garancije podrazumevaju ne samo vojnu podršku, već i partnerske odnose koji će osnažiti ukrajinsku odbrambenu infrastrukturu.
Kalas je takođe naglasila značaj formiranja antidron alijanse sa Ukrajinom, koja će biti postavljena na početku naredne godine. Dronovi su već redefinisali način vođenja ratova, čineći antidron odbranu neophodnom, a ne samo opcijom. Ova alijansa će omogućiti razmenu iskustava i resursa, čime će se poboljšati sposobnosti odbrane svih uključenih strana.
Sve ove mere ukazuju na ozbiljnost sa kojom EU pristupa bezbednosnim izazovima, posebno u svetlu trenutne situacije u Ukrajini. Očigledno je da se EU priprema za dugoročnu strategiju bezbednosti koja će uključivati jačanje vojnih kapaciteta, unapređenje saradnje među državama članicama i razvoj novih tehnologija za odbranu. Ova strategija predstavlja odgovor na sve sofisticiranije pretnje koje se javljaju u savremenom ratovanju, kao što su dronovi, i odražava zajedničku volju država članica da se suoče sa izazovima budućnosti.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da EU nastoji da obezbedi ne samo svoju unutrašnju stabilnost, već i da igra ključnu ulogu u globalnoj bezbednosti. Ovaj pristup će zahtevati koordinaciju, transparentnost i angažman svih članica, kako bi se izgradila snažna i otpornija Evropa koja je spremna da se suoči sa svim izazovima koji dolaze.
