U svom romanu „Covek bez osobina“, Robert Muzil opisuje habzburški svet kao Kakaniju, koja, iako nije primitivna, nedostaje sposobnost da jasno definiše šta zapravo jeste. Ova zemlja ima sve potrebne institucije: ministarstva, zakone, novine, oficire, sudije, aristokrate, stručnjake i komisije. Međutim, nije u stanju da artikuliše svoju suštinu. U središtu romana nalazi se Paralelna akcija, projekat koji se priprema za proslavu 1918. godine, povodom sedamdesete godišnjice vladavine cara Franca Jozefa I. Važni ljudi okupljaju se, pišu memorandume, predlažu simbole i tragaju za velikom idejom, ali ne uspevaju da dođu do suštine veličine koju traže.
Iako država može funkcionisati i nakon što izgubi sposobnost da se opiše, istovremeno se postavlja pitanje svrhe. Jubilej nikada nije održan jer je Franc Jozef umro 1916. godine, a Habzburško carstvo se raspalo 1918. godine, u trenutku kada su se pripremali govori o njegovoj veličini. Sjedinjene Američke Države se sada približavaju 250. godišnjici svoje nezavisnosti, dok se istovremeno vodi rasprava o tome šta Amerika zapravo jeste. Dok neki smatraju da je to ustavna republika, drugi je vide kao izgubljenu zemlju, tržište ili simbol nepravde.
Ova tema rasprave dobila je novu dimenziju na događaju „UFC Freedom 250“ održanom na južnom travnjaku Bele kuće. Ovaj događaj je obeležio Dan zastave i 80. rođendan predsednika Donalda Trampa, dok su Sjedinjene Države pripremale proslavu 4. jula. Na travnjaku je postavljena privremena arena sa osmougaonim kavezom, u kojem su borci učestvovali u mešovitim borilačkim veštinama. Ovaj kavez, koji obično označava granicu regulisanog meča, u ovom kontekstu postaje simbol države.
Reč „sloboda“ bila je deo naziva događaja i jezika kojim se opisivala godišnjica. Dvopartijska inicijativa America250 opisuje ovaj trenutak kao priliku za razmišljanje o prošlosti nacije i priznavanje doprinosa svih Amerikanaca. Međutim, problem leži u tome što su se godišnjica i Trampov rođendan spojili u isti okvir, stvarajući kontradikciju između nacionalnog jezika i ličnog kalendara.
Tramp nije stvorio američke kontradikcije kao što su sloboda i dominacija, već im daje legitimitet. On čini da dominacija izgleda kao iskrenost, a poniženje kao zabava. Događaj UFC Freedom 250 može se uporediti sa napadom na američki Kapitol 6. januara 2021. godine, kada su Trampovi pristalice koristile nasilje da bi nametnule svoju predstavu Amerike. Dok je u jednom slučaju sila predstavljena kao zločin, u drugom je simbolika sile postavljena kao ceremonija.
Muzil u svojim delima istražuje veze između tela i moći, pokazujući kako su javni događaji često oblikovani nasiljem i pobednicima. Na južnom travnjaku, iako su borci bili profesionalni sportisti, scena je i dalje bila prožeta telima, nasiljem i aplauzima. Nije bilo potrebno izgovoriti nijednu doktrinu; slika sama po sebi bila je dovoljna.
Uloga organizatora, posmatrača i učesnika na događaju u Beloj kući jasno je razdvojena, ali svaka od tih uloga doprinosi percepciji događaja kao proslave slobode. Reč „samo“ dolazi naknadno, kao pokušaj da se slika svede na izgovor, ukazujući na složenost i kontradikcije koje okružuju ovaj događaj.
Svaka zemlja može koristiti različite simbole i objekte za obeležavanje svoje nezavisnosti, od deklaracija do bojnih polja. Na južnom travnjaku Bele kuće, simbol slobode bio je kavez, čime se dodatno komplikuje značenje godišnjice. Ovaj događaj, nažalost, odražava trenutnu situaciju u Americi, gde simboli i stvarnost često ne idu ruku pod ruku. U svetu u kojem je jezik sve više prepun kontradikcija, postavlja se pitanje kako definisati suštinu slobode i identiteta.
