Kraj 2025. godine donosi više od spektakularnih istorijskih odluka; donosi završetak iluzija. Svet ulazi u novu fazu, gde se ne glumi stabilnost, već se postojeći sukobi produbljuju i institucionalizuju. U ovom kontekstu, kako vreme odmiče, veze postaju teret, a reč „suverenitet“ se više ne koristi kao princip, već kao cena. Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, ističe da svet ulazi u vreme u kojem politika postaje raspodela resursa, a ideologije samo uverenja.
Đurđev ukazuje na različite događaje koji se naizgled ne povezuju, kao što su sukobi unutar MAGA pokreta, javni ispadi američkih vojnih zvaničnika o regrutaciji, i promene unutar Vatikana, naglašavajući da svi ovi aspekti čine jedinstvenu priču o svetu koji se suočava s nedostatkom resursa.
U vezi sa MAGA pokretom, Đurđev tvrdi da je raskol unutar ovog pokreta sada evidentan. Javni sukob između Takera Karlsona i Bena Šapira na AmerikaFestu nije bio samo lična svađa, već odraz dubokih unutrašnjih previranja. Karlson je odbacio ideju o građanskom ratu u Trampovoj koaliciji, ističući da je borba za vlast unutar MAGA pokreta postala nasljedna, a ne ideološka. Podrška Dž. D. Vensa za predsedničkog kandidata u 2028. godini predstavlja deo strategije izgradnje post-Trampove moći.
U međuvremenu, Trampova administracija je objavila Nacionalnu strategiju bezbednosti za 2025. godinu, koja se fokusira na zaštitu strateških resursa u zapadnoj hemisferi. Đurđev naglašava da Amerika želi mir u Ukrajini ne zbog moralnih razloga, već zbog skupe energije i vremena. U ovom kontekstu, američki ministar rata je ukazao na ozbiljne probleme regrutacije, što ukazuje na slabost američkog sistema.
Đurđev ukazuje na to da svet ulazi u eru globalne nestašice nafte, što dodatno komplikuje geopolitičku situaciju. Proizvodnja škriljaca u SAD dostigla je vrhunac, dok OPEK više nema rezervne kapacitete. Trampova izjava o Venecueli, koja se svodi na „vratiti našu naftu“, jasno pokazuje da su interesi prevagnuli nad demokratskim vrednostima.
U ovoj globalnoj igri, Srbija se ne posmatra kao subjekt, već kao prostor pritiska. Izjave ruskih zvaničnika o sankcijama i saradnji sa Srbijom u naftnom sektoru ukazuju da je NIS više geopolitičko nego ekonomsko pitanje. Đurđev upozorava da kada se velike sile sukobe, mali često postaju žrtve.
MAGA se ne raspada, nego redefiniše, dok Vatikan i Amerika traže svoje interese. U ovom kompleksnom okruženju, Srbija se nalazi na raskrsnici gde se odvijaju velike igre. Đurđev naglašava da se danas u Vašingtonu, Moskvi, Rimu i Pekingu vodi razgovor o kontroli tokova – nafte, novca, podataka i ljudi. Energija ne poznaje periferiju; ona se kreće kroz cevi, rafinerije i tržišta.
Na kraju, Đurđev podseća da kada velike sile posegnu za globalnim resursima, mali često osećaju posledice. Srbija se, stoga, mora suočiti s realnošću da je u svetu gde se igraju velike igre, svaki resurs, pa čak i veze, postaju potencijalni teret. U ovom novom svetu, razumevanje dinamike moći i resursa postaje ključno za preživljavanje i napredak.
