Ustavom Srbije je jasno propisano da niko nema pravo da uđe u tuđu nepokretnost bez pisane sudske odluke. Ipak, advokat Lazar Borozan je za Euronews Srbija objasnio situacije u kojima je ulazak u tuđi prostor dozvoljen bez takve odluke.
Prema rečima Borozana, ulazak u tuđi prostor bez pisane odluke suda može biti opravdan u slučajevima kada je neophodan radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu. Ove situacije se odnose na javne tužioce i ovlašćena lica iz policije, koji imaju zakonsko pravo da deluju u hitnim slučajevima.
Pored toga, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada obavezuje vlasnika stana da dozvoli upotrebu svog stana ukoliko je to neophodno za popravku ili održavanje zgrade ili tuđeg stana. U ovom kontekstu, advokat je naglasio da ovaj zakon predviđa i hitne intervencije koje su potrebne za zaštitu zdravlja ljudi i imovine.
„U tim situacijama i van odluke suda može da se uđe u nečiji prostor. Međutim, u svim drugim situacijama niko ne može bez pisane odluke suda da uđe u nečiji prostor“, istakao je Borozan. On je dodao da ukoliko neko neovlašćeno uđe u tuđi prostor, vlasnik ima pravo da pokrene sudski postupak protiv njega. U određenim situacijama, vlasnik može iskoristiti i institut samopomoći.
Institut samopomoći, kako je objasnio advokat, regulisan je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ovaj zakon propisuje da vlasnik prostora ima pravo na samopomoć protiv bilo kog lica koje ga neovlašćeno uznemirava u posedu, pod uslovima da je ta opasnost neposredna, da je samopomoć nužna i da način na koji se vrši ta samopomoć odgovara konkretnim prilikama.
Borozan je pojasnio da neposredna opasnost znači da se ulazak u prostor dešava u trenutku kada je opasnost prisutna. „Nužnost bi bila da je ta samopomoć jedini način zaštite u tom trenutku. Srazmernost znači da način odbrane mora da odgovara prilikama“, kazao je on.
On je naglasio da institut samopomoći može biti dozvoljen samo ako su svi ovi uslovi ispunjeni, a tada ne postoji kršenje zakona od strane lica koje brani svoj prostor. U slučaju da nisu ispunjeni svi navedeni uslovi, to bi se moglo smatrati krivičnim delom, odnosno samovlašćem.
Na primer, kako je ilustrovao, neposredna opasnost ne može biti prisutna ukoliko se u stanu nalazi zakupac koji je prestao da plaća kiriju. Institut samopomoći može se koristiti samo kada neko u kratkom vremenskom intervalu ugrožava nečije pravo, gde građanin može bez čekanja državnih organa sam da zaštiti svoju imovinu.
Borozanova objašnjenja osvetljavaju složenost pravnih okvira koji regulišu pravo na ulazak u nepokretnosti i ističu važnost razumevanja zakonskih odredbi koje se tiču ličnih prava i imovine. Ova pravna pitanja su od suštinskog značaja za zaštitu prava vlasnika, ali i za očuvanje reda i sigurnosti u društvu. U svetlu ovih informacija, građani su pozvani da budu svesni svojih prava, kao i pravnih sredstava koja imaju na raspolaganju u slučaju neovlašćenog ulaska u njihove prostore.
