Dok mladi sve češće napuštaju sela u potrazi za poslom i životom u velikim gradovima, jedna dvadesetogodišnja devojka iz Klepana, nadomak Ivanjice, odlučila je da krene potpuno drugačijim putem. Jovana Rajković svojim izborom predstavlja svetao primer onoga za šta se država godinama zalaže – povratak mladih na dedovinu i očuvanje izvornih vrednosti Srbije kao zemlje poljoprivrede, stočarstva i voćarstva.
Jovana je odlučila da svoj život posveti uzgoju koza i proizvodnji zdravih, domaćih proizvoda. Verovatno je najmlađa kozarica u Srbiji, a njen cilj je jasan – da tržištu ponudi kvalitetno mleko i sir, ali i da sačuva tradicionalni način proizvodnje na selu koji se u mnogim krajevima polako gasi. Dok njeni vršnjaci budućnost grade u urbanim sredinama, ona se trudi da pokaže da je život na selu i dalje moguć i održiv.
Da bi svoj posao razvila na savremen način, Jovana je uporedo sa radom na gazdinstvu upisala i višu školu iz oblasti marketinga. Želja joj je da stečeno znanje iskoristi kako bi svoje proizvode što uspešnije plasirala, izgradila prepoznatljiv brend i dokazala da se i na selu može živeti od rada i znanja. Ova kombinacija tradicije i modernog pristupa predstavlja ključ njenog uspeha.
Njena majka Danica, koja je za ćerku imala drugačije planove jer je bila odličan đak, danas ne krije ponos. Kako kaže, ljubav prema selu i prirodi očigledno je bila jača od svih očekivanja i, po svemu sudeći, zapisana u genima. Danica je podržava na svakom koraku, verujući da Jovana može biti uzor drugim mladim ljudima koji razmišljaju o povratku na selo.
Ipak, nameće se pitanje: koliko je država učinila za Jovanin razvoj? Ova mlada devojka ne traži mnogo, ali bi joj, kako iskreno ističe, značila svaka vrsta podrške: dodatna edukacija u zemljama koje se savremeno bave kozarstvom, kao i subvencije koje bi joj pomogle da unapredi proizvodnju i ostane na selu. Jovana veruje da bi sa pravim resursima mogla dodatno unaprediti svoj rad i proširiti gazdinstvo.
U razgovoru sa lokalnim stanovništvom, Jovana ističe kako je važno da se mladi ne stide svog porekla i tradicije. Ona smatra da je očuvanje sela i ruralnog načina života ključno za budućnost Srbije. Na njenom gazdinstvu ne samo da se proizvode zdravi proizvodi, već se i neguje duh zajedništva i tradicija. Jovana često organizuje radionice i edukativne programe za decu i mlade, kako bi ih inspirisala da se povežu sa prirodom i nauče o važnosti poljoprivrede.
Svaka Jovanina koza ima svoje ime, a ona se prema njima odnosi kao prema članovima porodice. Ova bliskost i posvećenost pomažu joj da izgradi ne samo uspešno gazdinstvo, već i ljubav prema životinjama i prirodi koja je neizostavna u ovom poslu. Ona smatra da se kroz rad i trud može ostvariti ne samo lični uspeh, već i doprinos društvu i očuvanju tradicije.
Jovana Rajković je pravi primer mladih ljudi koji su odlučili da se vrate svojim korenima i zadrže tradiciju. Njena priča je inspiracija mnogima, a njen rad pokazuje da je moguće spojiti tradiciju i modernost. Uz podršku zajednice i države, Jovana može postati simbol novog talasa mladih poljoprivrednika koji će doprineti razvoju sela i očuvanju prirodnih resursa. Njena posvećenost i trud zaslužuju svaku pohvalu i podršku, a njena priča može poslužiti kao model za sve one koji razmišljaju o povratku na selo.
