“Ne nosim ja njega, nosi on mene”, odgovorio je jedan od studenata koji je nosio veliki drveni krst naslonjen na svojim plećima kada su ga upitali da li mu je teško da ga drži dok hoda ispred studentske kolone na Trgu kneza Mihaila u Gornjem Milanovcu. U tom trenutku trubači su počeli da sviraju “Užičko kolo”, ispraćajući studente iz tog dela zapadne Srbije na put ka Beogradu, dug oko 130 kilometara.
„Zbog ovoga ima i vas Čačane da zavolim“, rekao je, kroz smeh, jedan Milanovčanin svom sugrađaninu iz Čačka, dok su se zagrljeni opraštali sa studentima na začelju kolone. Bubnjevi su glasno odzvanjali Takovskom ulicom, dok se kolona, ujednačenim korakom, kretala ka izlazu iz Gornjeg Milanovca. Duž puta, ljudi su ispraćali studente sa suzama u očima i osmesima, bodreći ih dok su nastavili svoj put ka Beogradu. Reporteri Danasa, iako nije to bilo planirano, odlučili su da prate kolonu zbog pozitivne energije i dobre atmosfere.
Dečak sa velikom kesom smokija u rukama nudio je grickalice svima koji su prolazili. „Ne mogu da živim bez smokija“, odgovorio mu je jedan od muškaraca koji su se pridružili studentima. Dečak je postao jedan od omiljenih prizora na putu, a mnogi su zastajali da ga poljube u glavu ili mu bace novac, zahvalni za njegov pažljiv gest.
Nedaleko od njega stajao je mladić sa ikonom u rukama, a studenti su zastajali da poljube ikonu i pomole se za dobar put. Svaki automobil koji se zbog bezbednosti zaustavio da sačeka kolonu, dobio je mali znak pažnje od studenata – bedževe i priveske sa porukom „Studenti pobeđuju“.
Na devetom kilometru, u selu Kalimanići, dočekali su ih meštani sa stolovima punim hrane i pića, pripremljenih da ih okrepe za nastavak pešačenja. Dok su se studenti približavali, začula se pesma „Tri poljupca hoću ja“. „Hvala vam, deco, uzmite da jedete, molim vas“, doviknula je starija žena, dok su joj studentkinje zahvalno potrčale u zagrljaj.
Studentska kolona se zadržala duže nego što je planirano, iznenađeni toplinom dočeka. Zbog toga je naredna pauza, planirana na četrnaestom kilometru, pomerena u Boljkovce. Tokom šetnje, studenti su naišli na dvojicu meštana koji su seku drva. Kada su primetili kolonu, počeli su da mašu i uzvikuju „pumpaj“, a šetači su im uzvraćali istom porukom.
Na nadvožnjaku iznad autoputa „Miloš Veliki“, kolona je mahala zastavama dok su vozači trubili i bodrili ih. Polako se približavajući Boljkovcima, neki studenti su počeli da posustaju. U Boljkovcima su ih dočekali meštani u kafani, gde su se odmarali i igrali kolo uz skandiranje „ode Aleksandar“, aludirajući na bivšeg predsednika.
Sutradan, kolona studenata iz Valjeva krenula je u svoju šetnju, ali bez policijske pratnje. Umesto toga, redari su regulisali saobraćaj dok su se studenti kretali ka crkvi Pokrova presvete Bogorodice. Građani su ih ispratili uz aplauz dok su nastavili ka Divcima, gde su napravili prvu pauzu.
Tokom pauze, devojka iz ekipe prve pomoći pomogla je novinarki Danasa koja je povredila nogu. Nakon kratke pauze, studenti su nastavili put, krećući se desnom trakom kolovoza. Uz pesmu “Ledena” od Tošeta Proeskog, kolona je stigla u Slovac, gde su se spojili sa drugim studentima iz Gornjeg Milanovca.
U Lajkovcu ih je dočekalo puno ljudi, a studenti su se odmarali pored pruge, previjajući rane. Kada je kolona ušla u Lajkovac, dočekali su ih aplauz i hrana, a zatim su krenuli ka železničkoj stanici. U Lazarevcu su ih dočekali građani, postavili kapiju od balona i priredili spektakularan doček.
Na trgu u Lazarevcu vladala je atmosfera opštenarodnog veselja. Ljudi su se okupili da dočekaju studente, a neki su se čak i pomerili na kolovoz kako bi oslobodili prostor. „Ovo nisam u životu doživela“, rekla je jedna žena, grleći studente. „Vidimo se u Beogradu“, uzviknuo je jedan od okupljenih, dok su se studenti polako udaljavali sa trga, ispunjeni radošću i energijom.
