U medicini se jod koristi već 15 hiljada godina, a bio je posebno popularan u 19. veku za lečenje nepoznatih bolesti. Prema autorki Lynne Farrow i dr. D. Braunstein, jod može igrati ključnu ulogu kada su u pitanju problemi sa pamćenjem i koncentracijom.
Jod je esencijalni mineral koji je neophodan za proizvodnju hormona štitne žlezde, T3 i T4. Ovi hormoni su odgovorni za regulaciju metabolizma, rasta i razvoja nervnog sistema. Nedostatak joda u ishrani može dovesti do različitih poremećaja štitne žlezde, uključujući hipotireozu, što može izazvati umor, smanjenu koncentraciju, usporeno razmišljanje i probleme s pamćenjem.
U svojoj knjizi „The Iodine Crisis“ iz 2013. godine, Farrow ukazuje na važnost joda za kognitivne funkcije. Adekvatan unos joda, naročito u detinjstvu i adolescenciji, može doprineti boljem kognitivnom razvoju, višem IQ-u i boljim rezultatima u učenju. Ove tvrdnje su potkrepili i brojni naučni istraživači koji ističu da jod ne treba zanemariti, već ga treba uvrstiti u svakodnevnu ishranu.
Jedan od ključnih problema u savremenom društvu je nedostatak joda u ishrani. Mnogi ljudi nisu svesni koliko je ovaj mineral važan za njihovo zdravlje. S obzirom na to da ljudsko telo ne može prirodno proizvesti jod, važno je da ga svakodnevno unosimo putem hrane. Prirodni izvori joda uključuju morske plodove, alge i druge namirnice bogate ovim mineralom.
Uzimanje joda može imati značajan uticaj na mentalne sposobnosti. Istraživanja su pokazala da osobe koje imaju adekvatan nivo joda u organizmu često pokazuju bolje rezultate u testovima kognitivnih funkcija. To uključuje poboljšanje memorije, brzine razmišljanja i sposobnosti rešavanja problema.
Jedan od razloga zašto je jod toliko važan za mozak je njegova uloga u razvoju nervnog sistema. Tokom trudnoće i ranog detinjstva, odgovarajući nivo joda je ključan za pravilno formiranje mozga. Nedostatak joda u ovim kritičnim fazama može dovesti do trajnih oštećenja u razvoju kognitivnih sposobnosti.
Osim što je bitan za mentalno zdravlje, jod igra i ključnu ulogu u fizičkom zdravlju. Pomaže u regulaciji metabolizma, što može uticati na telesnu težinu, energiju i opšte zdravlje. Osobe sa niskim nivoom joda često se suočavaju sa problemima kao što su umor, gojaznost i druge zdravstvene komplikacije.
Zbog svega navedenog, stručnjaci savetuju da se ne boji joda, već da se informišu o njegovim prednostima. Uvođenje joda u ishranu može biti jednostavno ako se konzumiraju namirnice koje ga sadrže. Osim morskih plodova, jod se može naći i u mlečnim proizvodima, jajima i nekim vrstama povrća.
Važno je napomenuti da prekomerni unos joda može dovesti do problema, pa je važno pratiti preporučene dnevne doze. Nacionalne zdravstvene organizacije često daju smernice o optimalnom unosu joda za različite starosne grupe.
U zaključku, jod je mineral koji ima ključnu ulogu u zdravlju mozga i tela. Njegova važnost se proteže kroz istoriju, a savremena istraživanja dodatno potvrđuju njegove brojne koristi. Kako bi se osigurao adekvatan nivo joda u organizmu, preporučuje se uključivanje namirnica bogatih jodom u svakodnevnu ishranu. Na taj način, pojedinci mogu poboljšati svoje kognitivne sposobnosti, koncentraciju i generalno zdravlje.
