Iza naizgled bezazlenih kopija luksuznih torbi, patika i satova krije se globalna industrija vredna više od 2.000 milijardi dolara, koja raste brže nego ikada do sada. Nekada ograničeni na ulične pijace, falsifikati se danas proizvode u umreženim, visokoorganizovanim sistemima koji koriste savremenu tehnologiju i direktno pune finansijske tokove organizovanog kriminala.
Na meti su gotovo sve vodeće svetske marke – od Luj Vitona i Gučija, do Najka i Roleksa. Carine širom sveta svake godine zaplene desetine miliona komada, ali se veruje da samo mali procenat ukupne količine bude stvarno otkriven. Prema zvaničnim podacima američkih vlasti, roba čija bi tržišna vrednost dostigla pet milijardi dolara završila je u carinskim skladištima tokom samo jedne godine.
Ovaj fenomen, međutim, prevazilazi ekonomski problem. Stručnjaci upozoravaju da se iza proizvodnih centara falsifikovane robe često nalaze kriminalne organizacije koje zaradu koriste za pranje novca, trgovinu drogom, pa čak i finansiranje ekstremističkih mreža. Kupovina „bezazlene“ kopije time postaje direktan doprinos globalnom kriminalu, navodi Biznis insajder u svom video-izveštaju.
Zdravstveni rizici takođe su daleko od zanemarljivih. Laboratorijske analize u Evropi i SAD-u otkrile su da lažni nakit i odeća često sadrže opasno visoke koncentracije kadmijuma, olova i nikla, dok patike i garderoba iz nelegalnih pogona obiluju zabranjenim hemikalijama koje mogu izazvati alergije, iritacije i trajna oštećenja zdravlja.
Uprkos svemu, potražnja za falsifikatima nastavlja da raste. Razlog je jasan – kupci žele luksuz po nižoj ceni, a internet je otvorio neslućene mogućnosti prodaje, od društvenih mreža do raznih oglasnih platformi. Istovremeno, proizvođači postaju sve veštiji, pa razlika između originala i falsifikata ponekad može da se utvrdi tek laboratorijskim testiranjem.
Stručnjaci upozoravaju da će borba protiv industrije falsifikata biti jedan od najvećih izazova globalne trgovine u decenijama koje dolaze. Dokle god postoji potražnja za „jeftinim luksuzom“, nelegalne fabrike će raditi punim kapacitetom – uz ogromne profite i još veće rizike za potrošače.
U globalnoj ekonomiji, industrija falsifikata se pokazuje kao ozbiljna pretnja, ne samo za brendove već i za potrošače. S obzirom na to da su falsifikati sve prisutniji i da je njihova proizvodnja postala sofisticiranija, veoma je važno da potrošači budu svesni rizika koji dolaze sa kupovinom takvih proizvoda. Vlastima je potreban veći fokus na suzbijanje ove industrije, koja ne samo da krši prava intelektualne svojine, već i direktno ugrožava zdravlje i sigurnost kupaca.
Osim pravnih problema, postoje i moralne dileme. Mnogi potrošači ne razmišljaju o posledicama svoje odluke da kupe jeftiniju verziju luksuznog proizvoda, dok zapravo doprinose organizovanom kriminalu i štete sebi. U tom smislu, edukacija potrošača o opasnostima i etici kupovine falsifikata može biti ključna u borbi protiv ovog rasta.
U svetlu svega navedenog, ne može se ignorisati činjenica da je industrija falsifikata postala značajan deo globalne ekonomije, sa snažnim vezama u kriminalnim mrežama. Potrebno je zajedničko delovanje vlada, zakonodavaca, brendova i potrošača kako bi se stvorila sigurnija i etičnija tržišna okruženja. U suprotnom, borba protiv falsifikata biće dug i težak proces koji zahteva kontinuiranu pažnju i akciju.
