U Evropskoj uniji, dial-up tehnologija, koja je nekada bila osnovna metoda pristupa internetu, već dugo gubi na značaju. Prema najnovijim podacima Evropske komisije, ova tehnologija se u statistici beležila sve do 2015. godine, ali uglavnom u zemljama poput Luksemburga i Portugala. Danas, sa razvojem širokopojasnog interneta i mobilnih mreža, dial-up se smatra zastarjelom tehnologijom koja više ne zadovoljava potrebe modernih korisnika.
Dial-up internet je tehnologija koja omogućava pristup internetu putem telefonske linije. Korisnici su morali da se povežu putem modema, a brzina pristupa bila je izuzetno spora u poređenju sa današnjim standardima. U vreme kada je dial-up bio popularan, brzine su se kretale od 56 Kbps do 128 Kbps, što je bilo dovoljno za osnovne aktivnosti poput slanja e-pošte ili pregledanja jednostavnih web stranica. Međutim, kako su se internet sadržaji razvijali, a zahtevi korisnika rasli, dial-up je postao neadekvatan.
Prema izveštaju Evropske komisije, do 2015. godine dial-up je i dalje bio prisutan u nekim članicama EU, ali je njegova upotreba opadala. U Luksemburgu, na primer, dial-up je bio prisutan u manje od 0.5% domaćinstava. U Portugalu, situacija je bila slična, gde je skoro svaki korisnik prešao na širokopojasni pristup. Ove promene su rezultat značajnog unapređenja infrastrukture, kao i povećanog broja dostupnih usluga.
U poslednjim godinama, širokopojasni internet je postao standard, sa brzinama koje se kreću od 10 Mbps pa do više od 1 Gbps u nekim područjima. Ovo je omogućilo korisnicima da uživaju u bržem preuzimanju podataka, streamingu video sadržaja, kao i u online igrama bez prekida. Razvoj mobilnih mreža, posebno 4G i 5G tehnologija, takođe je doprineo smanjenju korišćenja dial-upa, jer korisnici sada mogu pristupiti internetu sa svojih mobilnih uređaja brže nego ikada pre.
Osim što je dial-up postao tehnološki zastareo, mnogi korisnici su se suočili sa problemima kao što su visok nivo latencije i česte prekide veze. Ove poteškoće su dodatno umanjile privlačnost dial-upa, a korisnici su se sve više okretali savremenijim rešenjima. U mnogim slučajevima, korisnici su morali da čekaju i po nekoliko minuta da se uspostavi veza, što je bilo neprihvatljivo u današnjem brzom svetu.
Pored toga, dial-up tehnologija je bila i skuplja opcija za korisnike u poređenju sa savremenim širokopojasnim ili mobilnim planovima, koji često nude neograničene podatke po pristupačnim cenama. Ova promena u cenovnoj strukturi dodatno je pomogla u smanjenju broja korisnika koji se oslanjaju na dial-up.
U svetlu ovih promena, Evropska unija je pokrenula različite inicijative kako bi poboljšala pristup internetu širom članica. Projekti kao što su „Digitalna Evropa“ i „Konekcija za sve“ imaju za cilj da obezbede bolju internet infrastrukturu, što će omogućiti brži i lakši pristup internetu za sve građane. EU se takođe fokusira na smanjenje digitalne podeljenosti između urbanih i ruralnih područja, kako bi svi građani imali jednake mogućnosti za pristup internetu.
Danas, pitanje pristupa internetu više nije samo pitanje brzine, već i dostupnosti i pristupačnosti. Sa razvojem novih tehnologija i infrastrukture, dial-up će verovatno ostati samo deo istorije interneta, dok korisnici širom Evrope i sveta nastavljaju da se oslanjaju na brže i efikasnije načine pristupa mreži. Ova transformacija predstavlja značajan korak napred ka digitalizaciji društava i ekonomija, čime se poboljšava kvalitet života i otvaraju nove mogućnosti za obrazovanje, posao i komunikaciju.
Kao rezultat svega ovoga, dial-up tehnologija će verovatno ostati zaboravljena, dok se svet brzo kreće ka sve povezanijoj i digitalizovanijoj budućnosti.
