Lokacija stana je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na cenu nekretnine, ali i spratnost zgrade igra značajnu ulogu. Posebno se to odnosi na stanove na višim spratovima u zgradama koje nemaju lift, ili čiji liftovi često ne funkcionišu. Agenti za nekretnine ističu da stanovi na višim spratovima u takvim zgradama mogu imati cenu smanjenu i do 20%.
Podaci o liftovima u Beogradu pokazuju zabrinjavajuću sliku – prosečna starost liftova je više od 40 godina, što je skoro duplo više od njihovog predviđenog radnog veka od 25 godina. Potencijalni kupci u zgradama sa starijim liftovima treba da uzmu u obzir dodatne troškove čestih popravki ili čak zamene lifta. U zgradama bez lifta, stanari moraju računati na napor prilikom nošenja stvari do viših spratova, što može značajno umanjiti komfor života.
Aleksandra Mihajlović, PR menadžer portala 4zida, naglašava da prisustvo lifta značajno utiče na cenu kvadrata, posebno kod većih i luksuznijih stanova. Razlike u ceni između stanova sa liftovima i onih bez njih nisu uvek linearne, jer zavise od spratnosti, kvaliteta objekta i drugih faktora kao što su uređenost zgrade i mikrolokacija. U naselju Karaburma, cene stanova sa liftom kreću se od 2.380 do 3.876 evra po kvadratu, dok u zgradama bez lifta cene iznose od 1.900 evra po kvadratu. U Mirijevu, stanovi u zgradama bez lifta mogu se naći po ceni od 1.500 do 1.800 evra, dok oni sa liftom dostižu cene od 2.300 do 2.500 evra po kvadratu.
Nela Pešić iz jedne agencije za nekretnine ističe da su kupci postali zahtevniji u poslednjim godinama, posebno u svetlu porasta cena nekretnina. Lift postaje sve više standardna stavka koja se traži prilikom kupovine, a nepostojanje lifta obično dovodi do smanjenja cene kvadrata i manjeg broja potencijalnih kupaca. Kako se stan nalazi na višem spratu bez lifta, tako je i uticaj na cenu veći, a kupci često očekuju lift čak i za prizemne stanove ako žele koristiti zajedničke prostorije ili terase.
U slučaju novogradnje, liftovi su gotovo obavezni, dok u starim zgradama, posebno predratnim, lift često ne postoji. Kupci su svesni ove situacije i često su spremni da prihvate nedostatak lifta u zamenu za stanove koji se retko pojavljuju na tržištu. U praksi, neki kupci su tražili informacije o mogućnostima ugradnje lifta ili su čak razmatrali da sami finansiraju tu ugradnju.
Prema Pravilniku o projektovanju stambenih zgrada, liftovi su obavezni za zgrade sa četiri i više spratova. Nela Pešić napominje da u Beogradu svakodnevno liftovima putuje oko 600.000 ljudi, što je više od broja putnika u gradskom prevozu. Iako je prosečna starost liftova zabrinjavajuća, njihovo redovno održavanje i godišnja kontrola osiguravaju bezbednost korišćenja.
Investitori često ugrađuju liftove i u zgrade sa manje od četiri sprata, jer to povećava vrednost nekretnine i olakšava prodaju. Sa dodatnim ulaganjima u izgradnju prostora za smeštaj opreme za lift, investitori mogu očekivati veću zaradu. U zaključku, prisustvo ili odsustvo lifta u zgradama u Beogradu ima značajan uticaj na tržište nekretnina, a kupci postaju sve svesniji važnosti ovog faktora.
