Penzionisani oficir američke mornarice i istraživač Džozef Dituri, poznat kao „Dr Deep Sea“, započeo je 1. marta 2023. godine jedinstveni eksperiment pod nazivom „Neptun 100“. Cilj ovog eksperimenta bio je da ispita granice ljudskog tela u ekstremnim uslovima, kao i da testira potencijal medicinske tehnologije koja bi mogla pomoći u prevenciji određenih bolesti u budućnosti.
Dituri je boravio u podvodnom staništu površine samo deset kvadrata smeštenom u Atlantiku, gde je bio izložen konstantnom povišenom pritisku. Tokom ovog perioda, on nije izranjao, već je 100 dana živeo u uslovima sličnim hiperbaričnoj komori, što je omogućilo detaljno proučavanje uticaja ovakvog okruženja na ljudsko telo.
Nakon završetka eksperimenta, Dituri je izjavio da se oseća „podmladjeno“ i da su se dogodile značajne pozitivne promene u njegovom zdravlju. Kako je istakao, njegovo zdravstveno stanje poboljšalo se u više oblasti, a on je redovno pratio uticaj pritiska na svoj organizam. „Tokom 100 dana pod vodom radio sam analize krvi, urina i pljuvačke, EKG, EEG i testove plućne funkcije. Provodio sam sedam do osam sati dnevno u naučnim merenjima“, objasnio je.
U trenutku kada je započeo eksperiment, Dituri je imao 55 godina, dok je njegova epigenetska starost – pokazatelj biološkog starenja ćelija – iznosila 44 godine. Po izlasku iz staništa, on tvrdi da se ta vrednost smanjila na 34 godine, što ukazuje na mogućnost da hiperbarično okruženje može imati uticaj na proces starenja.
Na krajevima hromozoma nalaze se telomere, strukture koje štite genetski materijal od oštećenja. Kako starimo, telomere se prirodno skraćuju, što je povezano sa procesom starenja. Dituri je u svom eksperimentu istraživao kako bi ovakvi uslovi mogli da utiču na dužinu telomera i opšte zdravstveno stanje.
Eksperiment „Neptun 100“ imao je i širu misiju – podizanje svesti o istraživanjima mora i očuvanju okeana, kao i potencijalu hiperbarične medicine. Tokom svog boravka, Dituri je bio pod stalnim medicinskim nadzorom i učestvovao u velikom broju testiranja, čime je njegov slučaj ponovo otvorio raspravu o tome koliko ekstremni uslovi mogu uticati na ljudsko telo.
Njegovo istraživanje može pružiti nove uvide u to kako kontrolisani pritisak i kiseonik mogu da imaju terapijsku primenu u budućnosti. Dituri se nada da će njegovi nalazi pomoći u razvoju novih medicinskih tretmana i metoda prevencije bolesti, posebno kod stanja povezanih sa starenjem.
U zaključku, eksperiment Džozefa Diturija predstavlja važan korak u razumevanju ljudske fiziologije pod ekstremnim uslovima. Ova vrsta istraživanja može otvoriti vrata novim mogućnostima u medicini, a njegovi rezultati bi mogli doneti značajne promene u pristupu zdravlju i dugovečnosti. Dok se svet suočava sa sve većim izazovima u vezi sa starenjem populacije, ovakva istraživanja postaju sve relevantnija.
Kroz projekte poput „Neptun 100“, naučnici i istraživači imaju priliku da istraže granice ljudskih mogućnosti i razumeju kako ekstremni uslovi mogu uticati na naše telo. U budućnosti, ovakvi eksperimenti mogli bi doprineti razvoju novih strategija za prevenciju bolesti i poboljšanje kvaliteta života.
