Koliko god se govorilo o zaštiti potrošača, prevare koje koriste strah i poverenje u banke i dalje su raširene i često uspešne. Ova tema je postala aktuelna zahvaljujući izveštaju britanskog „Gardijana“, koji upozorava na sve učestaliji model prevara gde se novac ne traži direktno, već se žrtvi šalje zahtev za potvrdu.
Na prvi pogled, ovakvi zahtevi deluju bezazleno. Ne uključuju prebacivanje novca ili sumnjive linkove – samo notifikacija i jedan klik. Međutim, posledice mogu biti ozbiljne, uključujući potpuno ispražnjen bankovni račun.
Prevaranti se predstavljaju kao službenici banaka. U pravilu, pozivaju vlasnike računa i obraćaju im se imenom, što dodatno pojačava njihov kredibilitet. Često znaju i adresu ili poštanski broj žrtve, što im pomaže da stvore iluziju sigurnosti. Tokom razgovora, prevaranti postavljaju pitanja o navodnim sumnjivim transakcijama, kao što su kupovine u drugom gradu ili na nepoznatim sajtovima. Kada žrtva negira te transakcije, prevarant objašnjava da je plaćanje blokirano, ali da je potrebno „hitno obezbediti račun“.
U trenutku kada žrtva dobije zvaničnu notifikaciju od banke, kao što je zahtev za dodavanje kartice u Apple Pay ili Google Pay, ili jednokratni kod putem SMS-a, pritisak i strah od gubitka novca često ih nateraju da odobre zahtev ili izgovore kod. Na taj način, prevaranti dobijaju pristup njihovim sredstvima.
Kako bi se zaštitili od ovakvih prevara, stručnjaci savetuju nekoliko koraka. Prvo, važno je prekinuti razgovor čim se posumnja da se radi o prevari. Nakon toga, treba samostalno kontaktirati banku koristeći broj sa zvaničnog sajta ili sa poleđine kartice. Nikada ne treba deliti jednokratne kodove, bez obzira na objašnjenje koje prevarant može dati. Takođe, preporučuje se uključivanje obaveštenja o transakcijama u aplikaciji banke, kao i trenutni kontakt sa bankom ako se posumnja na prevaru.
U današnjem svetu, prevaranti više ne zavise od tehničkih propusta, već računaju na psihološke faktore kao što su strah i žurba. Ove dve emocije često dovode do toga da ljudi donose ishitrene odluke koje mogu rezultirati gubitkom novca.
Osim što je važno biti oprezan prilikom razgovora sa nepoznatim pozivateljima, takođe je korisno edukovati se o različitim vrstama prevara. Postoji mnogo informacija dostupnih online, kao i vodiča koje banke nude svojim klijentima kako bi ih upozorili na moguće prevarante.
U poslednje vreme, prevare su postale sofisticiranije, a prevaranti koriste napredne tehnike kako bi se predstavili kao legitimni. U ovom smislu, prevare koje se oslanjaju na strah od gubitka novca postale su posebno opasne. Ljudi često ne razmišljaju dovoljno pre nego što reaguju na hitne pozive ili poruke, što ih čini lakim metama za ovakve prevare.
Važno je napomenuti da je svaka osoba odgovorna za zaštitu svojih ličnih podataka i finansija. Oprez, svesnost i obrazovanje ključni su faktori u borbi protiv prevara. Ne treba zaboraviti da su banke obavezne da obezbede sigurnost svojih klijenata i da nikada ne bi tražile lične podatke ili kodove putem telefona.
U zaključku, kako bi se zaštitili od prevara, građani treba da budu svesni različitih taktika koje prevaranti koriste i da uvek budu oprezni prilikom deljenja svojih informacija. U svetu punom digitalnih komunikacija i online bankarstva, svaka osoba mora preuzeti odgovornost za svoju sigurnost i biti spremna da reaguje na svaki sumnjiv poziv ili poruku.
