Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali učestvovao je na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, gde je izneo podatke o javnom dugu Srbije i fiskalnoj politici. Prema njegovim rečima, javni dug Srbije iznosi oko 43,7 posto BDP-a, dok je prosek u evrozoni skoro 89 posto. Ova razlika, kako je istakao, ukazuje na stabilnost srpske ekonomije i efikasnu fiskalnu politiku kao ključni alat za suočavanje sa krizama.
Mali je naglasio da Srbija, zahvaljujući svojoj fiskalnoj otpornosti, ima rezerve od gotovo pet milijardi evra, što joj omogućava brzu reakciju u slučaju potrebe. On je istakao da se trenutno suočavamo sa trajnim promenama u ekonomskom okruženju, a fiskalna politika mora da se prilagodi brojnim izazovima kao što su energetska otpornost, klimatske promene i demografske promene.
Na kongresu, čija tema je „Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja“, Mali je podsetio na izazove kao što su geopolitički sukobi i energetska efikasnost, ističući da fiskalna otpornost predstavlja ključ za rešavanje ovih problema. Ocenio je da fiskalna politika ne obuhvata samo deficit ili odnos javnog duga prema BDP-u, već i sposobnost vlade da reaguje na izazove i obezbedi stabilnost.
Mali je naveo i primere brzih reakcija srpske vlade tokom krize izazvane pandemijom COVID-19, kada je Srbija prva zemlja u Evropi obezbedila vakcine za svoje građane. Takođe, tokom sukoba u Ukrajini, Srbija je uspela da obezbedi energetsku sigurnost za sve građane. Ovi primeri, kako je naglasio, pokazuju otpornost srpske ekonomije i sposobnost da se suoči sa krizama.
Govoreći o rezervama, Mali je istakao da Srbija ima gotovo pet milijardi evra na računu, što omogućava brzu reakciju. On je ponovio da je odnos javnog duga prema BDP-u stabilan i da je važno održati makroekonomsku stabilnost kako bi se osigurao rast i poboljšanje životnog standarda.
Ministar je ukazao na to da je neophodno razmisliti o energetskom potencijalu Srbije, posebno u svetlu predstojeće energetske krize. Njegova poruka je bila da se mora razgovarati o fiskalnoj otpornosti, a ne samo o fiskalnoj stabilnosti. On je podsetio na važnost brze reakcije u slučaju krize i kako su ranije akcije omogućile Srbiji da se snažno suoči sa izazovima.
Mali je upozorio i na rast cena energenata, što posebno pogađa mala i srednja preduzeća. On je naglasio koliko je važno koristiti rezerve u kriznim situacijama, jer dugoročno, cena nečinjenja može biti veća od troškova preduzimanja akcija.
Na pitanje o kombinovanju fiskalnih pravila i održivosti u kontekstu velikih ulaganja za borbu protiv klimatskih promena, Mali je rekao da su odgovornost i kredibilitet ključni faktori. On je naglasio važnost usvajanja fiskalnih pravila koja se mogu primeniti, kao i kredibiliteta u njihovom sprovođenju. Prema njegovim rečima, Srbija je usvojila stroga fiskalna pravila i pridržava ih se, što je doprinelo sticanju investicionog kreditnog rejtinga.
Ministar je istakao da je važno ulagati u kapitalne projekte, a ne u tekuću potrošnju, kako bi se obezbedio rast i razvoj. Srbija trenutno ulaže 6,7 posto svog BDP-a u kapitalne izdatke, što je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine.
Na kraju, Mali je naglasio da su ulaganja u infrastrukturu od ključne važnosti za privlačenje stranih direktnih investicija i smanjenje stope nezaposlenosti. On je istakao da se Srbija od kraja Drugog svetskog rata do danas značajno poboljšala u pogledu infrastrukture, što je doprinelo povećanju konkurentnosti zemlje.
Otvaranju kongresa prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a tokom pet dana trajanja kongresa biće organizovano više od 200 paralelnih panela, sa temama koje se tiču globalizacije i budućnosti ekonomskih politika. Kongres okuplja više od 1.000 učesnika iz gotovo 80 zemalja, što predstavlja značajan događaj za ekonomsku zajednicu.
