Javni dug Srbije je na kraju marta 2023. godine dostigao iznos od 39,05 milijardi evra. Ovaj podatak pruža važan uvid u finansijsko stanje zemlje i strukturu duga prema različitim kreditorima. Prema informacijama Uprave za javni dug Ministarstva finansija, najveći deo duga, tačnije 10,31 milijardu evra, otpada na kupce evroobveznica. Ova vrsta zaduženja postaje sve značajnija u okviru srpske ekonomije, s obzirom na to da predstavlja važan izvor finansiranja.
Na drugom mestu po visini duga su dugoročne dinarske hartije od vrednosti, kojima se dugovalo 7,62 milijarde evra. Ova vrsta zaduženja pokazuje da Srbija nastavlja da se oslanja na domaće finansijske instrumente kako bi obezbedila sredstva za svoje potrebe. Poslovnim bankama se na ime kredita dugovalo 4,13 milijardi evra, dok su krediti stranim vladama iznosili 3,04 milijarde evra.
Zanimljivo je napomenuti da se na kraju marta dugovalo i kineskoj Eksport-import banci 3,05 milijardi evra, dok je dug prema Međunarodnom monetarnom fondu iznosio 2,40 milijardi evra. Ovi podaci ukazuju na to da Srbija održava višestrane finansijske odnose, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou.
Kada je reč o valutnoj strukturi javnog duga, značajan deo, tačnije 77,5 odsto, otpada na dug u stranoj valuti. To ukazuje na potencijalne rizike povezane s valutnim kretanjima, što može uticati na stabilnost javnih finansija u slučaju promena na međunarodnim tržištima. Učešće duga u evrima iznosi 57,6 odsto, a u američkim dolarima 13,3 odsto. Takođe, dug u specijalnim pravima vučenja (SDR) čini 6,2 odsto ukupnog duga.
S druge strane, učešće javnog duga u dinarima iznosi 22,5 odsto, što ukazuje na to da Srbija nastoji da smanji zavisnost od stranih valuta i podstiče domaće finansijske instrumente. Ova strategija može pomoći u stabilizaciji ekonomije, ali i smanjiti rizike povezane sa valutnim fluktuacijama.
Uprkos izazovima koje javni dug nosi, važno je napomenuti da je Srbija tokom proteklih godina radila na jačanju svojih ekonomskih kapaciteta i smanjenju duga kroz različite reforme i mere štednje. Vlada je svesna izazova koje javni dug može doneti, kao i potrebe za održivim ekonomskim rastom.
Povećanje javnog duga može biti uzrok zabrinutosti, ali je važno sagledati i širu sliku. Srbija se suočava s globalnim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju i promene u kamatnim stopama, koje mogu uticati na sposobnost otplate duga. U tom kontekstu, analitičari ističu važnost održivog upravljanja javnim finansijama i jačanja ekonomskih struktura koje će omogućiti zemlji da se nosi s budućim izazovima.
U svetlu ovih podataka, očekuje se da će se javna politika Srbije fokusirati na jačanje ekonomske otpornosti, smanjenje javnog duga i povećanje investicija koje će doprineti ekonomskom rastu. Ova strategija uključuje i unapređenje poslovnog okruženja, privlačenje stranih investicija, kao i podršku malim i srednjim preduzećima.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da će Srbija morati da se suoči s izazovima javnog duga, ali i da iskoristi prilike za jačanje svoje ekonomije. Samo kroz odgovorno upravljanje finansijama i strateško planiranje, zemlja može osigurati stabilnu budućnost i održiv ekonomski rast.
