Japanke su 2024. godine zabeležile najveći očekivani životni vek u svetu, čime su potvrdile svoj status na vrhu rang-liste već četvrtu deceniju zaredom. Prema zvaničnim podacima koje je objavilo Ministarstvo zdravlja, rada i socijalne zaštite Japana, prosečni životni vek žena u Japanu iznosi 87,13 godina. Ovo predstavlja blagi pad od 0,01 godinu u poređenju sa 2023. godinom, što ukazuje na stabilnost, ali i na moguće izazove koje se mogu očekivati u budućnosti.
U isto vreme, očekivani životni vek muškaraca u Japanu ostao je na istom nivou kao prethodne godine, i iznosi 81,09 godina. Međutim, u poređenju sa drugim zemljama, pozicija japanskih muškaraca na globalnoj rang-listi se promenila, padajući sa petog na šesto mesto. Ovi podaci ukazuju na sve veće razlike u očekivanom životnom veku među polovima, što može biti predmet daljih istraživanja i analiza.
Japanski model zdravlja i kvaliteta života često se dovodi u vezu sa tradicionalnim načinom života, ispravnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i visokim standardom zdravstvene zaštite. Ove karakteristike doprinose ne samo dužem životnom veku, već i kvalitetu života starijih osoba. U Japanu, stariji građani često uživaju u aktivnim životima, a društvo pruža podršku u obliku različitih programa za starije osobe.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi visokom životnom veku japanskih žena jeste njihova ishrana. Japanska kuhinja se smatra jednom od najzdravijih na svetu, sa fokusom na sveže ribe, povrće i sočivo. Ova vrsta ishrane bogata je omega-3 masnim kiselinama, antioksidansima i vlaknima, što može značajno doprineti smanjenju rizika od hroničnih bolesti.
Osim ishrane, važna je i društvena povezanost. Japanci često održavaju bliske porodične veze i aktivno učestvuju u zajednicama, što može pozitivno uticati na mentalno zdravlje i emocionalnu dobrobit. Ova društvena podrška pomaže u smanjenju stresa i usamljenosti, što su faktori koji mogu negativno uticati na zdravlje u starijem uzrastu.
Pored toga, Japan se suočava sa izazovima starenja populacije. Sa porastom broja starijih ljudi, društvo se mora prilagoditi kako bi se osiguralo da stariji građani mogu živeti ispunjene i aktivne živote. To uključuje pružanje adekvatne zdravstvene zaštite, kao i razvoj programa koji podržavaju aktivno starenje.
U svetlu ovih podataka, važno je napomenuti da i dalje postoje razlike u zdravlju među različitim društvenim grupama. Na primer, ekonomski status, obrazovanje i pristup zdravstvenoj zaštiti mogu značajno uticati na očekivani životni vek. Stoga, iako su japanske žene na vrhu globalne liste, postoji potreba za radom na smanjenju nejednakosti u zdravlju.
Zdravstvena politika Japana sve više se fokusira na prevenciju bolesti i promociju zdravog starenja. Programi koji se odnose na fizičku aktivnost, prevenciju hroničnih bolesti i mentalno zdravlje postaju sve važniji. Vlasti takođe rade na unapređenju zdravstvenog sistema kako bi se osiguralo da svi građani imaju pristup potrebnoj zdravstvenoj zaštiti.
Na kraju, činjenica da japanske žene i dalje uživaju u najdužem životnom veku na svetu pruža važne uvide u to kako se može poboljšati zdravlje i kvaliteta života svih ljudi. Održavanje zdravog načina života, jačanje društvenih veza i pristup kvalitetnom zdravstvenom sistemu ključni su faktori za dugovečnost i blagostanje. Japan može poslužiti kao model za druge zemlje koje teže povećanju životnog veka svojih građana, ali i kao podsetnik na to koliko su važni socijalni i ekonomski faktori u očuvanju zdravlja.
