Japanska vlada razmatra mogućnost podnošenja zakona parlamentu sledeće godine koji bi legalizovao upotrebu prezimena po rođenju nakon venčanja. Ova inicijativa dolazi u vreme kada se u društvu sve više postavlja pitanje tradicionalnih normi i očekivanja vezanih za brak i porodične odnose. Prema izvorima bliskim vladi, cilj je podstaći šire prihvatanje prezimena po rođenju u finansijskim i administrativnim institucijama, iako se ne očekuje da će zakon promeniti trenutno pravilo koje nalaže da par mora da deli jedno prezime prilikom sklapanja braka.
Premijerka Sanae Takaiči predvodi ovu inicijativu, koja ima za cilj da modernizuje porodične zakone u Japanu i da omogući veću fleksibilnost u izboru prezimena nakon venčanja. U Japanu, prema trenutnim zakonima, kada se par venča, jedan od partnera mora da uzme prezime drugog, što može biti izvor tenzija i nesuglasica, posebno u slučajevima kada oba partnera žele da zadrže svoje prezime. Ova praksa se smatra arhaičnom i mnogi smatraju da ne odražava savremene vrednosti i dinamiku brakova danas.
Promena ovog zakona mogla bi da izazove snažnu reakciju grupa koje se zalažu za pravo zadržavanja odvojenih prezimena. Tokom godina, različite organizacije i aktivisti su se borili za reforme koje bi omogućile veću jednakost i ličnu slobodu u braku. Takođe, postoji strah da bi zakon mogao da dovede do dodatnih komplikacija u administrativnim procedurama, posebno u vezi sa identifikacijom i pravima dece.
U Japanu, tradicionalno je da žena nakon braka preuzima muškarčevo prezime, što može uticati na njen identitet i profesionalni status. Mnoge žene osećaju da gubitak svog prezimena može da utiče na njihovu karijeru i društveni status. U poslednje vreme, sve više žena odlučuje da zadrži svoje prezime nakon venčanja, što odražava promene u društvenim normama i očekivanjima.
Osim toga, postoje i kulturni aspekti koji se tiču prezimena. U japanskoj kulturi, prezime se često smatra simbolom porodice i nasleđa, a promene u tim tradicijama mogu izazvati nesuglasice i otpore. Ipak, kako se društvo razvija, sve više ljudi počinje da prepoznaje potrebu za modernizacijom ovih zakona kako bi se prilagodili savremenim standardima i vrednostima.
Uprkos potencijalnim izazovima, vlada se nada da će ovaj zakon doprineti većem prihvatanju različitih porodičnih struktura i identiteta, kao i omogućiti ljudima da se osećaju slobodnije u vezi sa svojim izborima. Takođe, to može biti korak ka većoj jednakosti među polovima, jer bi omogućilo ženama da zadrže svoj identitet i prezime, čak i nakon ulaska u brak.
Važno je napomenuti da se ovakvi predlozi zakona ne pojavljuju često u Japanu, gde su tradicija i običaji duboko ukorenjeni u svakodnevnom životu. Ova inicijativa može biti signal da se vlada sve više otvara za promene i da želi da se prilagodi potrebama savremenog društva.
U zaključku, predloženi zakon o legalizaciji upotrebe prezimena po rođenju nakon venčanja mogao bi da bude značajan korak ka modernizaciji porodičnih zakona u Japanu. Iako će verovatno izazvati debatu i otpor, ovaj potez ukazuje na promene koje se dešavaju u japanskom društvu i potrebu za prilagođavanjem savremenim vrednostima. Kako se razgovor o ovoj temi nastavlja, ostaje da se vidi kako će vlada reagovati na povratne informacije građana i različitih interesnih grupa.
