Jagoda vodi porodični biznis sa ručno rađenim svećama već 42 godine u Novom Sadu, a njena prodavnica u obliku sveće postala je lokalni simbol. Iako će kiosk verovatno biti srušen zbog urbanih radova, Jagoda i njena verna radnica Branka izlaze iz ovog poglavlja ponosne na zajedništvo i uspomene.
Priča o ovom porodičnom biznisu počela je pre više od četiri decenije. Jagoda je ostala bez posla, a njen otac, koji je snabdevao voskare fitiljima, predložio joj je da započnu pravljenje sveća. Uz specifičan dizajn radnje, odlučili su da naprave kiosk u obliku sveće. Počeci su bili teški, a ulaganja su bila ogromna. „Mi smo sve ulagali i ništa se nije u kući moglo raditi osim ovoga posla“, prisetila se Jagoda.
Pravljenje sveća nije lak zanat, a uslovi u radnji često su testirali granice izdržljivosti. Tokom leta kiosk postaje prava rerna, dok se zimi bore sa mrazom. „Ovde u ovom ćošku je bilo 70 stepeni, klima nije mogla da ohladi ovo“, svedoči Jagoda. Njihova prilagodljivost je ključna, jer se trude da „svećama bude kako treba“.
Pandemija korona virusa bila je najveći udarac za biznis. Od tada, broj kupaca je drastično opao, a Jagoda primećuje da su ljudi izgubili romantiku, koja je ključna za prodaju sveća. „Ljudi su se promenili. Nemaju više romantiku u sebi“, dodaje ona. Dok stranci cene ručni rad, domaći kupci često traže jeftinije opcije.
Ono što ovu priču izdvaja je poseban odnos između Jagode i njene radnice Branke. Branka je u radnju došla 1999. godine i od tada su postale više od koleginica. Njihova bliskost i zajedništvo čuvaju stari zanat od zaborava. U trenutku kada je profit jedino merilo, Jagoda koristi svoju penziju da finansira radnju i skraćuje smene kako bi posao opstao.
Zbog teške finansijske situacije, izvesno je da će se kiosk-sveća ugasiti. Jagoda sa tugom primećuje da će kiosk verovatno biti srušen, jer je zarobljen u betonu zbog naknadnih uličnih radova. „Ja mogu samo da rušim, da lupam i da odnesem kao đubre“, kaže ona s bolom u srcu, ali dodaje: „Svi na onaj svet idemo praznih ruku, zar ne?“
Ipak, iz ovog malog prostora, koji je bio svedok decenijama predanog rada, smeha i kreativnosti, one će izaći uzdignute glave. „Živećemo od lepih uspomena, sećaćemo se svega i svačega“, zaključuje Jagoda, naglašavajući da sa svojom vernom radnicom ne planira da prekine druženje ni kada sve bude gotovo.
Ako vas put navede kroz Novi Sad, zastanite i pogledajte ovu malu oazu romantike, ručnog rada i ljudske dobrote. Možda je ovo vaša poslednja prilika da budete deo jedne epohe koja se polako gasi pred našim očima.
