Nakon zatvaranja 21 pregovaračkog poglavlja u procesu pristupanja Evropskoj uniji, Crna Gora se ponovo suočava sa bilateralnim pitanjima sa Hrvatskom. Ova pitanja su postala ključna u kontekstu pristupnih pregovora, a novinar Jurica Kerbler ističe da bi Hrvatska mogla ublažiti svoje stavove prema Podgorici ukoliko ona pokaže dobru volju u rešavanju spornih tema. Jedan od mogućih koraka ka kompromisu mogao bi biti povratak školskog broda “Jadran”, koji Hrvatska potražuje.
Kerbler naglašava da bi pravo veta država članica EU moglo predstavljati značajnu prepreku za završetak pregovora Crne Gore. On ukazuje na to da je zahtev za nadoknadu vrednosti hrvatskih plovila, procenjenih na 2,7 milijardi dolara, nova tema koja dodatno opterećuje odnose dve zemlje i završnicu pregovora.
„Ta cifra od 2,7 milijardi dolara je nova, zapravo u tom natezanju uoči finala za Crnu Goru“, rekao je Kerbler, dodajući da će biti ključno videti da li će Crna Gora uspeti da završi pregovarački proces ove godine ili ne.
Otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske uključuju sudbinu školskog broda “Jadran”, razgraničenje na moru, vojnu imovinu, pitanje nestalih osoba i procesuiranje ratnih zločina, kao i naziv bazena u Kotoru. Kerbler smatra da Hrvatska želi iskoristiti pregovore Crne Gore kako bi unapredila rešavanje pitanja koja su važna za njene nacionalne interese.
On takođe ukazuje na problem mogućnosti da jedna država članica može vetom zaustaviti napredak zemlje kandidata, naglašavajući da bi Evropska unija trebala jasno definisati kriterijume za završetak pregovora. Zadržavanje postojećeg sistema veta može predstavljati ozbiljnu prepreku Crnoj Gori na putu ka članstvu.
Povratak školskog broda “Jadran” se ističe kao potencijalni korak ka smirivanju odnosa između Crne Gore i Hrvatske. Kerbler veruje da bi takav gest mogao biti signal spremnosti Podgorice da reši sporna pitanja i da bi mogao doprineti tome da Zagreb ublaži svoje zahteve u završnoj fazi pregovora. „Mislim da bi gest dobre volje, vraćanje tog broda, bio dovoljan da Hrvatska ublaži svoje stavove i bude tolerantnija u ovoj završnici Crne Gore u ulasku u Evropsku uniju“, izjavio je Kerbler.
Što se tiče vojne imovine, Kerbler smatra da bi njenu vrednost i status trebalo razmotriti stručnjaci, dok bi pitanja nestalih osoba i procesuiranje ratnih zločina trebalo rešavati nezavisno od dinamike evropskih integracija Crne Gore. On je uporedio trenutnu situaciju sa periodom kada je Slovenija blokirala pristupne pregovore Hrvatske zbog bilateralnih sporova, naglašavajući da su tada američke diplomate pomogle da se dođe do kompromisnog rešenja.
Ipak, Kerbler smatra da su današnje međunarodne okolnosti drugačije i da je teško očekivati sličnu ulogu Sjedinjenih Američkih Država. „Evropska unija je slaba i razjedinjena, to je činjenica“, rekao je, ukazujući na otežane mogućnosti za postizanje kompromisa koji bi omogućio nesmetan nastavak pregovora.
Unatoč otvorenim pitanjima, postoji interes da Crna Gora postane članica EU, a Kerbler veruje da bi okolnosti mogle podstaknuti dve strane na postizanje dogovora. „Mislim da će neki kompromisi čisto nastupiti zbog svih ovih okolnosti“, zaključio je, naglašavajući da bi proces mogao biti težak za obe strane, ali da bi na kraju kompromis mogao da prevlada.
U ovom kontekstu, ključna pitanja ostaju otvorena, a rešenja će zahtevati strpljenje i dijalog između Crne Gore i Hrvatske, kao i unutar same Evropske unije.
