Više od 80 odsto otpada u Jadranu čini plastika, što ukazuje na ozbiljan ekološki problem koji zahteva hitnu pažnju. U poslednjih nekoliko godina, sve veći broj skipera, posebno tokom predsezone i u zaštićenim područjima kao što su Mljeti i Lastovo, odlučuje se samoinicijativno ukloniti smeće iz mora. Ova praksa, iako pohvalna, samo je deo šire borbe protiv morskog otpada koji i dalje predstavlja jedan od najozbiljnijih ekoloških izazova u ovoj regiji.
Prema podacima udruženja Sunce i Instituta za okeanografiju i ribarstvo (IZOR), plastika čini najveći deo otpada u Jadranu. Ovaj otpad obuhvata plastične kese, flaše, ambalažu, ribarske mreže i stiropor, a većinom dolazi sa kopna. To sugeriše da se problem ne može rešiti samo na moru, već je potrebno delovati i na kopnu kako bi se smanjila količina otpada koji dospeva u more.
Tokom 2024. godine, na području ušća Neretve, gde Udruženje Sunce sistematski prati stanje morskog otpada, prikupljeno je više od dve tone smeća. Ovaj podatak ukazuje na obim problema i potrebu za kontinuiranim akcijama uklanjanja otpada iz mora. U prva četiri meseca 2025. godine, dodatnih 323 kilograma smeća je uklonjeno iz mora i sa obale, što pokazuje da se situacija i dalje pogoršava ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere.
Iako uklanjanje otpada nije obaveza skipera, mnogi iz nautičkog sektora prepoznaju važnost očuvanja morskog ekosistema i sve više se odlučuju da sami uklanjaju smeće koje zateknu u uvalama. Ova inicijativa je veoma značajna, jer pokazuje kako pojedinci i zajednice mogu doprineti očuvanju prirode i smanjenju zagađenja.
Uprkos naporima pojedinaca, udruženja i institucija, morski otpad ostaje ozbiljan problem. Potrebno je više koordiniranih akcija koje uključuju sve relevantne aktere, od vlada i lokalnih zajednica do organizacija civilnog društva. Edukacija i podizanje svesti o važnosti očuvanja mora su ključni za dugoročno rešenje ovog problema.
Jedan od načina na koji se može smanjiti zagađenje je implementacija strogih pravila o korišćenju plastike. To uključuje smanjenje korišćenja plastičnih proizvoda, promovisanje recikliranja i razvoj alternativnih materijala koji su ekološki prihvatljiviji. Takođe, važno je razvijati infrastrukturu za prikupljanje i zbrinjavanje otpada na obali i u marinama, kako bi se olakšalo pravilno odlaganje otpada.
Osim toga, potrebno je jačati saradnju između različitih sektora, uključujući turizam, ribarstvo i zaštitu životne sredine. Ova saradnja može omogućiti razmenu informacija, resursa i najboljih praksi u borbi protiv otpada. Organizovanje zajedničkih akcija čišćenja i volonterskih programa može dodatno podstaći zajednicu na aktivno učešće u očuvanju morskog ekosistema.
U narednim godinama, važnost očuvanja Jadranskog mora će rasti, posebno kako se turizam bude povećavao. Jadran je poznat po svojoj izuzetnoj lepoti i biološkoj raznovrsnosti, koja je ugrožena zagađenjem. Očuvanje ovog dragulja neophodno je za buduće generacije kako bi uživale u njegovim prirodnim lepotama i resursima.
U zaključku, borba protiv morskog otpada u Jadranu zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje svest o problemu, edukaciju, saradnju i aktivno učešće zajednice. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati čistije i zdravije more za sve.
