Setva pšenice u Srbiji još uvek nije završena, a ratari se suočavaju sa neizvesnošću kada će proces biti okončan. Prema trenutnim procenama, setva bi mogla trajati još nekoliko dana, s mogućnošću da se nastavi i u prvoj sedmici decembra, zahvaljujući nedavnim kišama koje su zemljištu obezbedile potrebnu vlažnost.
Podaci iz „Žita Srbije“ pokazuju da je do sada posejano oko 600.000 hektara, a očekuje se da će se dodatnih 20.000 do 30.000 hektara zasijati u narednim danima. Direktorica „Žita Srbije“, Sunčica Savović, izjavila je da će na kraju biti posijano oko 620.000 hektara, iako su prvobitne procene govorile o zemljištu od 650.000 hektara. Ona je istakla da su suše značajno uticale na kašnjenje setve, što je dovelo do toga da mnogi ratari odustanu od gajenja pšenice.
Setvu ove godine obeležava i nedostatak sertifikovanog semena, koje je dostupno samo za 350.000 hektara. To znači da će gotovo polovina površina biti zasijana semenom koje su proizveli sami zemljoradnici, što bi moglo negativno uticati na kvalitet zrna i prinos tokom sledeće žetve.
Stručnjak za pšenicu, profesor dr Miroslav Malešević, naglašava da Srbija nema velike zalihe iz prethodnih godina, a da izvoz domaće pšenice teče normalno. Prema njegovim rečima, uz standardnu tehnologiju gajenja, površine pod pšenicom mogu proizvesti dovoljno za domaće potrebe i izvoz. Takođe, profesor ističe da se države EU snabdevaju kvalitetnom pšenicom u velikoj meri iz Mađarske.
Na globalnom nivou primećuje se recesija u prometu pšenice, a slični problemi pogađaju i farmere u zemljama EU. Visoke subvencije omogućavaju tamošnjim proizvođačima da lakše podnose niže cene na berzama. Međutim, zbog pada tehnološkog kvaliteta zrna, koji je rezultat dominacije sorti niskog genetskog potencijala, kao i preterane upotrebe nedeklarisanog semena, kvalitet merkantilne pšenice u Srbiji je znatno opao.
Srbija je nekada bila prepoznatljiva po visokom kvalitetu pšenice na međunarodnom tržištu. Nažalost, nedostatak podsticaja za gajenje kvalitetnijih sorti i slaba kontrola kvaliteta zrna prilikom otkupa i skladištenja doveli su do potiskivanja boljih sorti. Izvoz domaće pšenice i brašna je opao, a cena merkantilne pšenice pala je na nivo stočne pšenice, zbog čega se takva pšenica i prodaje.
Profesor Malešević dodaje da se situacija neće popraviti ni u narednoj žetvi, s obzirom na to da nijedan od postojećih problema nije rešen. To će dodatno zakomplikovati situaciju s viškovima pšenice. Stočarstvo se, i pored napora Ministarstva poljoprivrede, polako oporavlja, a moglo bi da potroši deo pšenice slabijeg kvaliteta.
Ističe se da je u višegodišnjem proseku setva pšenice obavljena između 10. i 20. oktobra donosila najveće prinose, dok je setva posle 10. novembra rezultirala nižim prinosima, uz veliku varijabilnost od godine do godine. Optimalni rok setve može se pomeriti zavisno od vremenskih uslova.
U svetlu ovih izazova, ratari se suočavaju sa teškim odlukama i neizvesnošću u vezi sa budućim prinosima pšenice. Ova godina će, čini se, doneti dodatne izazove u poljoprivredi, što može uticati na celokupnu ekonomiju zemlje.
