Islamska zajednica Srbije (IZS) danas je saopštila da je u Zemunu osoba koja više nije službenik IZS pozvala vernike na skup u džamiji, koja je u vlasništvu IZS, kako bi glasali o pripadnosti džemata. Ova odluka izazvala je zabrinutost unutar zajednice, zbog čega je IZS obavestila nadležne organe o mogućim posledicama tog skupa, kako bi se sprečili eventualni sukobi, ali je naglasila da nikome nije zabranjena molitva.
Muftija Muhamed Jusufspahić, predsednik Sabora IZS, izjavio je da skup nije sazvan od strane ovlašćenih lica. „Lice koje više nije verski službenik pozvalo je džematlije da glasaju o tome kome džemat pripada. Takvo glasanje ne menja vlasništvo nad džamijom niti pravila po kojima džemat funkcioniše“, rekao je Jusufspahić. On je dodao da je ova situacija tužna, jer je podelila ljude koji su ranije zajedno obavljali molitve.
Ovo nije prvi put da se slični pokušaji dešavaju unutar zajednice, istakao je muftija. „Takvi pokušaji su se događali i pre, i svaki put su dovodili do razdora umesto jedinstva“, rekao je on, naglašavajući da njegovi prethodnici nisu imali nameru da postignu jedinstvo već da unište tradicionalnu versku zajednicu muslimana u Srbiji.
IZS je pozvala vernike da ne budu „žrtve tuđih političkih eksperimenata“, ukazujući na to da postoje oni koji džemate vide kao sredstva za ostvarenje svojih ciljeva, ostavljajući za sobom podeljene komšije i porodice. „Zemun je, nažalost, takav primer. Ne dozvolimo da se to ponovi ni u jednom našem džematu“, poručili su iz IZS.
U saopštenju se navodi da IZS nastavlja da brine o džamiji u Zemunu i da su vrata džamije otvorena za sve vernike, kako za molitvu tako i za razgovor i pomirenje. Od događaja 14. avgusta, kada je potpisana Povelja o vraćanju jedinstva sa Islamskom zajednicom u Srbiji, IZS se nije javno oglašavala, smatrajući da se ovakva pitanja rešavaju u institucijama, a ne putem medija.
Muftija Jusufspahić naglašava da je IZS registrovana u Registar crkava i verskih zajednica Republike Srbije i da je jedina tradicionalna verska zajednica muslimana u Srbiji. Ovaj status ne donosi privilegije, već omogućava vernicima da imaju zdravstveno i penzijsko osiguranje, da deca pohađaju versku nastavu, kao i da se sahrane obavljaju dostojanstveno.
„Islam je priznat u Kneževini Srbiji još 1868. godine, a Bajrakli džamija u Beogradu datira iz 16. veka. Ovo je naša domovina, ovde su mezari naših predaka i ovde rastu naša deca. Naš cilj je da svi muslimani u Srbiji budu domaćini islamske veroispovesti u svojoj zemlji, a ne ‘verske izbeglice’“, rekao je Jusufspahić.
Povodom jučerašnjih događaja u džamiji u Zemunu, oglasila se i Islamska zajednica u Srbiji, koja je saopštila da su imami i vernici pozvani u Policijsku stanicu Zemun na informativne razgovore, što su oštro osudili. Ova situacija dodatno komplikuje odnose unutar muslimanske zajednice u Srbiji, koja se još uvek oporavlja od podele koja traje od 2007. godine.
Na kraju, IZS apeluje na zajedništvo i jedinstvo među muslimanima, naglašavajući da podela donosi samo sukobe i nesreću, dok jedinstvo može doneti mir i napredak. U ovom trenutku, ključna poruka je očuvanje zajednice i očuvanje integriteta Islamske zajednice Srbije kao jedne od osnovnih vrednosti koja okuplja vernike.
