Izrael i Sjedinjene Američke Države danas su izvele koordinisane vojne napade na Iran, što je izazvalo ozbiljnu eskalaciju sukoba u regionu. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da je napad bio „preventivne prirode“, a predsednik SAD Donald Tramp je pozvao iranske građane da preuzmu vlast u svojoj zemlji. Ova situacija je dodatno pogoršana izveštajima o iranskim raketnim odgovorima koji su pogodili okolne zemlje.
U Izraelu je proglašeno vanredno stanje, a vazdušni prostor je zatvoren. Tokom napada na osnovnu školu za devojčice u Iranu, izveštaji govore o najmanje 85 poginulih, dok iranska državna agencija prenosi da je broj žrtava u tom napadu povećan na 108. Ovaj incident je izazvao osude i zabrinutost unutar Irana i šire.
Prema izjavama iranskih zvaničnika, najmanje 201 osoba je poginula, a 747 je povređeno tokom američko-izraelskih napada. U međuvremenu, iranske snage su izvele napade na vazduhoplovne baze u Saudijskoj Arabiji i Iraku, koje koriste američke snage.
U Dubaiju je došlo do incidenta na Međunarodnom aerodromu gde su četiri osobe povređene usled oštećenja izazvanih napadima. Izraelska služba hitne pomoći potvrdila je da je oko 21 osoba povređena tokom napada na Tel Aviv.
Tramp je putem društvenih mreža objavio da je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, ubijen u napadima. Iako nema zvanične potvrde o njegovoj sudbini, američki zvaničnici smatraju da su on i nekoliko drugih iranskih lidera poginuli. U međuvremenu, iz Irana su poručili da su svi visoki zvaničnici sigurni i zdravi.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je osudio američko-izraelske napade, naglašavajući da su napadi narušili suverenitet Irana. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je, s druge strane, izjavio da napadi predstavljaju priliku za iranski narod da se oslobodi tiranije, pozivajući ih da masovno izađu na ulice.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je izrazio zabrinutost zbog situacije, ocenjujući je kao ozbiljnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti. On je upozorio da ovakva vojna akcija može pokrenuti lanac događaja koji je teško kontrolisati, posebno u nestabilnom regionu.
Francuska, Nemačka i Velika Britanija su osudile neselektivne napade Irana na okolne zemlje, pozivajući na mirno rešenje kroz dijalog. U međuvremenu, Iran je zapretio da će nastaviti sa napadima na sve američke i izraelske vojne ciljeve u regionu.
U okviru vojnog sukoba, nekoliko međunarodnih avio-kompanija je otkazalo letove u regionu, a vazdušni prostor nad Iranom, Irakom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima je praktično prazan. Izraelske odbrambene snage su izvele najveću operaciju u svojoj istoriji, angažujući oko 200 aviona.
Dok se situacija razvija, ambasada Srbije u Iranu je izjavila da se 14 srpskih državljana u toj zemlji oseća sigurno. U međuvremenu, saopštenje iranske vlade ukazuje na to da će se nastaviti sa pravom na samoodbranu dok agresija ne prestane.
Analitičari upozoravaju da bi ova eskalacija mogla da dovede do još većih sukoba u regionu, s obzirom na kompleksnost situacije i odbojnost ključnih međunarodnih aktera da se umešaju. Očekuje se da će se u narednim danima održati hitan sastanak Saveta bezbednosti UN kako bi se razmotrila trenutna situacija i moguće posledice.
