Iranski mediji su izvestili o novom napadu na podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Fordow, koji se dogodio 23. juna. Prema navodima, napad je ponovo izvela izraelska vojska. Morteza Hejdari, portparol za upravljanje krizama u provinciji Kom, izjavio je da „nema opasnosti niti pretnje po građane“, prema agenciji ISNA.
Ovaj napad je rezultovao ogromnim količinama stena i betonske prašine koje su izbačene iz nuklearnog postrojenja Fordo, što ukazuje na snažne eksplozije i značajno urušavanje. Ove informacije dodatno ukazuju na ozbiljnost situacije i potencijalne posledice po iranski nuklearni program.
Osim napada na Fordow, izraelske snage su izvele napad i na zatvor Evin u Teheranu, koji je poznat po tome što u njemu borave politički zatvorenici, kao i strani državljani i Iranci sa dvojnim državljanstvom. Ovaj napad dodatno komplikuje već napetu situaciju između Izraela i Irana.
U noći između 21. i 22. juna, Sjedinjene Američke Države su se aktivno uključile u sukob, izvestivši o napadima na tri lokacije povezane sa iranskim nuklearnim programom. Američki bombarderi su pogodili planinski nuklearni objekat u Fordou, veće postrojenje u Natanzu, kao i treći objekat u blizini antičkog grada Isfahana. Ovo predstavlja značajno povećanje američke vojne aktivnosti u regionu i dodatno komplikuje već napetu situaciju.
Fordow je izgrađen 80 do 90 metara ispod zemlje, kao zaštita od vazdušnih napada, što čini napade na ovu lokaciju posebno izazovnim. Međutim, prema izveštajima, napad je izazvao oštećenja na nekoliko mesta, uključujući dva kratera i oštećen sistem protivvazdušne odbrane.
Iranska agencija za atomsku energiju izjavila je da su oštećeni objekti već u fazi sanacije i da će uskoro nastaviti sa radom, uz „povećanu snagu“. Ovo ukazuje na to da Iranci planiraju da ubrzaju svoj nuklearni program uprkos napadima, što može dodatno pogoršati tenzije u regionu.
Američki zvaničnici, citirani u New York Postu, upozoravaju da je „prerano reći da li Iran još uvek poseduje kapacitete za proizvodnju nuklearnog oružja“ i dodaju da „lokacija postojećih zaliha obogaćenog uranijuma ostaje nepoznata“. Ove izjave ukazuju na zabrinutost međunarodne zajednice o mogućem napretku Irana u razvoju nuklearnog oružja, što bi moglo imati ozbiljne posledice po regionalnu i globalnu sigurnost.
Situacija u Iranu dodatno se komplikuje unutrašnjim političkim previranjima, gde se vlasti bore sa sve većim pritiscima i kritikama u vezi sa svojim nuklearnim programom. Ovi napadi, u kombinaciji sa sve većom izolacijom Irana na međunarodnom planu, mogli bi dovesti do još većih tenzija u regionu.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da se situacija u Iranu i širem regionu sve više komplikuje. Ovi napadi, kao i odgovori iranskih vlasti, ukazuju na to da bi sukobi mogli nastaviti da eskaliraju, što bi moglo imati ozbiljne posledice po stabilnost cele regije. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica mora pažljivo pratiti razvoj situacije i preduzeti korake kako bi sprečila dalje eskalacije sukoba.
Napetosti između Izraela i Irana, kao i uključivanje Sjedinjenih Američkih Država u sukob, predstavljaju izazov za mir i stabilnost, ne samo u regionu Bliskog Istoka, već i na globalnom nivou. U takvom okruženju, svaka odluka, bilo da je reč o vojnim akcijama ili diplomatskim pregovorima, može imati dalekosežne posledice.
