U pojedinim delovima sveta, iznajmljivanje jelki za božićne i novogodišnje praznike postalo je popularno rešenje koje se temelji na očuvanju životne sredine. Ovaj koncept podrazumeva iznajmljivanje živih jelki koje se koriste tokom praznika, a potom se vraćaju na plantaže gde nastavljaju da rastu. Ovim načinom, smanjuje se potreba za sečom miliona stabala koja bi, nakon praznika, završila kao otpad. U teoriji, ovim pristupom se smanjuje ugljenični otisak i doprinosi očuvanju prirode.
U zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i širom Zapadne Evrope, postoje specijalizovane platforme koje nude kompletnu uslugu koja uključuje dostavu jelki na kućnu adresu, savete za održavanje, kao i preuzimanje drveta nakon praznika. Cilj ovog sistema je da jelka preživi boravak u zatvorenom prostoru bez trajnih oštećenja.
Međutim, iako postoji interesovanje za ovu praksu u Srbiji, iznajmljivanje jelki još uvek nije zaživelo. Prema anketi sprovedenoj među najvećim rasadnicima i vrtnim centrima, nijedan od njih ne nudi ovu uslugu, a ni ne pokazuje spremnost da se upusti u ovakav posao. Razlozi za to su višestruki – od sezonskog karaktera posla koji zahteva dodatne resurse, preko neizvesnosti u vezi sa sudbinom stabala nakon vraćanja, do bojazni da se s biljkama neće postupati na adekvatan način. Mnogi proizvođači smatraju da je ideja privlačna, ali teško ostvariva.
Stručnjak za hortikulturu, Željko Marković, objašnjava da je iznajmljivanje jelki teorijski moguće, ali uz stroga pravila. Prema njegovim rečima, prirodna jelka može da izdrži u zatvorenom prostoru najviše deset do petnaest dana, nakon čega mora ponovo da se posadi. „Ideja da jelka stoji u kući mesec dana jednostavno nije realna. Toplota i suv vazduh joj ozbiljno štete, a ni zalivanje ni prskanje ne mogu to nadoknaditi,“ upozorava Marković.
Da bi jelka imala šansu za oporavak, mora se pažljivo izvaditi iz zemlje sa što većim i očuvanim korenom. Nakon toga, smešta se u odgovarajuću posudu, sadi u kvalitetan supstrat i pravilno stabilizuje. Čak i tada, boravak u zatvorenom prostoru mora biti kratak, prostor redovno provetravan, a biljka udaljena od grejnih tela. Marković dodaje da čim jelka počne da odbacuje četine, to je jasan signal da mora napolje. „Ako izgubi više od trećine iglica, većina njih se neće oporaviti,“ naglašava on.
Jedna od najčešćih grešaka u ovom procesu je vađenje jelki sa minimalnim korenom i nedovoljnim busenom. Takva stabla, iako se prodaju kao „sa busenom“, nemaju realne šanse da prežive ponovno sađenje. Ekološka aktivistkinja Milja Vuković ističe da većina jelki koje se prodaju dolazi sa monokulturnih plantaža, što dodatno komplikuje situaciju. Vađenje jelki često oštećuje koren, a transport povećava ugljenični otisak, što dovodi u pitanje pravi ekološki efekat.
Zbog toga se predlažu alternativna rešenja za praznike, kao što su ukrašavanje biljaka koje već imamo u domu, korišćenje drveta u saksiji koje se može držati na terasi do proleća, ili čak simbolično dekorisanje zimzelene grane. Kreativne jelke od različitih materijala takođe mogu biti prihvatljivo rešenje. Ako se odluči za veštačku jelku, preporučuje se dugoročna upotreba, najmanje deset godina, kako bi se donekle neutralisao proizvodni i transportni otisak. Ipak, problem ostaje to što su veštačke jelke često izrađene od plastike i materijala koji se teško ili uopšte ne recikliraju.
Iako se iznajmljivanje jelki često promoviše kao ekološki odgovoran biznis, ostaje otvoreno pitanje koliko stabala zaista preživi praznike i nastavi da raste. Čak ni međunarodni servisi koji nude ovu uslugu ne objavljuju podatke o stvarnoj stopi opstanka jelki nakon praznične sezone, što dodatno komplikuje ovu temu i ostavlja otvorenim mnoga pitanja o održivosti takvog pristupa.
