Pripreme za izmene Zakona o dobrobiti životinja u Srbiji izazvale su brojne kontroverze. Ministarstvo poljoprivrede najavilo je da će novi propisi biti usklađeni sa standardima Evropske unije, međutim, deo stručne javnosti i organizacija za zaštitu životinja izražava zabrinutost da predloženi nacrt neće poboljšati već pogoršati položaj životinja.
Aleksandar Gavrić iz organizacije Animal Rescue Serbia smatra da je nacrt zakona loš, ističući da je najveći problem to što nisu konsultovani oni koji svakodnevno rade sa životinjama. Takođe, vreme za javnu raspravu je veoma kratko, što dodatno komplikuje situaciju. Prema njegovim rečima, nacrt predviđa da se hvatanje napuštenih životinja poveri privatnim firmama, koje neće imati obavezu da podnose izveštaje o svom radu.
Gavrić upozorava na potencijalne opasnosti koje ovakav sistem može doneti. „To znači da sutra vaš pas može nestati i da nikada ne saznate šta se s njim desilo. Privatne firme bi mogle da ih preprodaju ili jednostavno eutanaziraju bez traga“, objašnjava Gavrić. Osim toga, dodatnu zabrinutost izaziva predlog koji omogućava ministru poljoprivrede da donese odluku o eutanaziji čitave vrste. „Praktično se otvara prostor za ubijanje divljih životinja zbog krzna i profita“, dodaje on.
Aktivisti za zaštitu životinja ističu da trenutni zakon već sadrži rešenja koja treba dosledno primenjivati, a ne ukidati. „Sterilizacija, kastracija, čipovanje – sve to stoji u aktuelnom zakonu. Problem je što se ti propisi ne sprovode. Umesto da rešavamo posledice, moramo da radimo na uzrocima i na edukaciji građana“, naglašava Gavrić.
On dodaje da je veliki broj napuštenih životinja rezultat neodgovornog vlasništva. Mnogi ljudi uzimaju pse ili mačke bez razmišljanja, a kada shvate da nemaju vremena za njih, životinje završe na ulici. „Živa bića nisu cipele koje možemo da ostavimo u ormanu“, ističe Gavrić.
Edukacija i odgovorno vlasništvo su ključni faktori za sistemsko rešavanje problema. „Mi već sprovodimo CNR program, koji se odnosi na hvatanje, sterilizaciju i vraćanje pasa na ulicu, ali građani moraju shvatiti da je sterilizacija osnov svega. Još uvek postoje oni koji odbijaju besplatnu sterilizaciju, kao da je to nešto što lično pogađa njih“, kaže Gavrić.
Ističe da bi Srbija trebala da uvede obaveznu obuku za buduće vlasnike životinja, kao što to imaju razvijene zemlje. „Ako želite psa ili mačku, morate da znate osnove – da li imate vremena, prostora i mogućnosti. U suprotnom, pas će uništavati nameštaj, a vi ćete ga proglasiti ‘lošim’ i izbaciti na ulicu“, dodaje Gavrić.
Poseban problem predstavljaju prihvatilišta i azili, koja postoje još od 2009. godine, ali u praksi nisu dovoljno izgrađena i kontrolisana. „Mnoga prihvatilišta ne ispunjavaju zakonske obaveze, iako dobijaju sredstva. Potrebna je veća kontrola veterinarske inspekcije i uključivanje javnosti“, napominje Gavrić.
Pored institucionalnih rešenja, aktivisti naglašavaju važnost svakodnevne kulture ophođenja prema životinjama. „Ljudi koji vole životinje i oni koji ih se plaše često ulaze u sukob. Na kraju, svaka svađa završi preko leđa životinja. Zato stalno ponavljamo – edukacija i dijalog su ključ, a ne svađe“, zaključuje Gavrić.
Na kraju, on naglašava da je trenutak da se ozbiljno razgovara o odgovornom vlasništvu i dugoročnim rešenjima. „Životinje nisu krive za probleme koje smo mi ljudi napravili. Ako želimo društvo koje je humano i evropsko, onda zakoni moraju da budu takvi da štite one koji sami ne mogu da se zaštite“, poručuje Gavrić, naglašavajući potrebu za promenama koje će doprineti boljem položaju životinja u Srbiji.
