Posle više od 20 godina, Srbija bi mogla da dobije novi porodični zakon koji bi značajno promenio pristup zaštiti prava dece. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju najavilo je izmene i dopune koje bi predstavljale iskorak ka modernijem sistemu zaštite deteta, u skladu sa međunarodnim standardima. Prema predloženim izmenama, fizičko kažnjavanje dece biće zabranjeno, a maloletnički brakovi neće biti dozvoljeni. Takođe, prava maloletnika biće dodatno osnažena, a posebno zanimljiv aspekt je mogućnost da se deca pre 10. godine samostalno obraćaju školama ili centrima za socijalni rad.
Međutim, u javnosti su se pojavile informacije o aplikaciji koju bi deca mogla koristiti za prijavu narušavanja svojih prava, što je izazvalo oštre kritike. Resorno ministarstvo je izjavilo da su mnoge informacije o zakonu pogrešno interpretirane, a da su neki navodi neistiniti.
Predsednik države je pozvao ministarstvo da razmotri sve zamerke i predloge u vezi sa zakonom, postavljajući pitanja o tome kada i kako će deca moći da prijave svoje roditelje, kao i da li će aplikacija za prijavu biti zaista realizovana. O ovoj temi razgovarali su specijalista za socijalno pravo Dragan Vulević i advokatica Jovanka Zečević, koji su izneli različite stavove.
Advokatica Zečević ukazuje na ozbiljne propuste u predloženim izmenama, posebno ističući opasnosti koje donosi mogućnost da deca prijavljuju roditelje. Ona smatra da bi ovakve odredbe mogle dovesti do ozbiljnih problema u praksi, kao i do povećanja maloletničke delinkvencije. Takođe, naglašava da bi deca mogla dobiti prava bez odgovornosti, što bi moglo izazvati nerazumevanje i dodatne probleme u odnosima unutar porodice.
S druge strane, Dragan Vulević objašnjava da je zabrana fizičkog kažnjavanja deteta razvijena kao norma koja nije represivna, već kao zaštita. On ističe da je važno razumeti suštinu zakona i da se javna rasprava o ovom pitanju često vodi kroz strah i paniku. Vulević naglašava da je prevencija ključna i da bi država trebala da se fokusira na edukaciju roditelja umesto na kažnjavanje.
U razgovoru se postavlja i pitanje kako će se u praksi rešavati prijave nasilja i koliko bi procesi mogli trajati. Zečević upozorava da će neprecizne odredbe zakona dovesti do zloupotreba i dugotrajnih postupaka koji će dodatno opteretiti porodice. Ona naglašava potrebu za jasnim definicijama nasilja i odgovornosti roditelja.
Vulević, s druge strane, ističe da svaka pravna norma može biti zloupotrebljena, ali to ne znači da zakon ne treba da postoji. On poziva na usklađivanje sa međunarodnim standardima, ali uz prilagođavanje domaćem kontekstu, ukazujući na razlike između srpskog i evropskog pristupa.
U konačnici, postoje različiti pogledi na predložene izmene porodičnog zakona, ali je jasno da će proces donošenja i primene ovog zakona zahtevati temeljne rasprave i analize. Kako bi se postigao balans između prava dece i odgovornosti roditelja, važno je da se svi aspekti zakona pažljivo razmotre, a da se istovremeno obezbedi zaštita prava svih članova porodice.
