Bosna i Hercegovina je održala izbore, ali je zabeležena rekordno niska izlaznost, sa gotovo 320.000 birača manje nego pre četiri godine. Oni koji su se odlučili da glasaju, većinom su ponovo izabrali poznate političke stranke kao što su Stranka demokratske akcije (SDA), Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH, koje su osvojile ključne pozicije. Na suprotnoj strani, građanske i opozicione stranke su pretrpele značajne gubitke, pri čemu je najviše pažnje privukao pad Trojke, koalicije stranaka okupljenih oko Socijaldemokratske partije BiH.
Zanimljivo je da su prvi put na ovim izborima korišćeni skeneri glasačkih listića i elektronska identifikacija birača. U analizi rezultata, postavlja se pitanje da li su birači ponovo izabrali nacionalne stranke ili se nije suštinski ništa promenilo. Aleksandar Trifunović, urednik portala „Buka“, smatra da je nacionalizam pobedio, dok Bodo Veber, politički analitičar, smatra da to nije povratak nacionalnih stranaka, već nastavak etnizovane političke dinamike koja traje decenijama.
Među velikim gubitnicima izbora našle su se stranke Trojke – SDP BiH, Narod i pravda (NiP) i Naša stranka (NS), koje su prethodno preuzele vlast od SDA. Njihovi rezultati su pokazali pad podrške, a politički analitičari su istakli da su birači Trojke, umesto da pređu drugim strankama, ostali kod kuće. Razlika u izlaznosti između Federacije i Republike Srpske dodatno ukazuje na ovaj fenomen.
Željko Komšić, koji je četiri mandata bio član Predsedništva BiH, takođe je doživeo debakl. Osvojio je manje od 7.000 glasova i ostao bez mesta u državnom parlamentu. Komšićeva stranka, Demokratska fronta, je bez njega izgubila značaj, a analitičari smatraju da su birači jasnije poslali poruku da građanska opcija nije imala većinsku podršku.
U Republici Srpskoj, opozicione stranke su pretrpele ozbiljne gubitke, dok je SNSD sa koalicionim partnerima ostvario dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini. Najveći pad doživela je Jelena Trivić, koja je kao kandidatkinja opozicije osvojila značajno manje glasova nego pre četiri godine.
Jedno od iznenađenja izbora bio je rezultat Semira Efendića i Stranke za BiH, koja je ostvarila značajan uspeh, dok se Nenad Nešić vratio u politički život nakon skandala. Efendić je osvojio više od 110.000 glasova, što ukazuje na to da birači prepoznaju pojedince, a ne samo stranačku infrastrukturu.
Ovi izbori su ponovo potvrdili ustaljene političke obrasce u Bosni i Hercegovini, dok se čini da su birači umorni od stalnih promena i razočarani trenutnom situacijom. Politička budućnost ostaje neizvesna, ali se čini da su nacionalne stranke ponovo u prednosti, dok građanske opcije i opozicija traže načine da se reorganizuju i ponovo osvoje poverenje birača.
