Izlaznost na izborima za poslanike devetog saziva ruske Državne dume dostigla je 44,38% nakon drugog dana glasanja, prema podacima Centralne izborne komisije Rusije. Glasanje je započelo u petak, a predsednica ove komisije, Ela Pamfilova, izjavila je da se izbori odvijaju bez problema, uprkos izveštajima o pokušajima provokacija.
Na izborima učestvuje deset političkih stranaka, među kojima su najznačajnije Jedinstvena Rusija, LDPR (Liberalno-demokratska partija Rusije), Pravedna Rusija i Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF). U Rusiji se trenutno održava više od 2.200 izbornih kampanja na različitim nivoima, a građani biraju oko 20.700 poslanika i čelnika lokalnih administracija.
Glasanje će trajati do 20. septembra. Većina biračkih mesta otvorena je od 8 do 20 časova, dok su neka biračka mesta u pograničnim područjima imala skraćeno vreme glasanja. Elektronsko glasanje na daljinu sprovodi se u 33 regiona, a na izborima učestvuje više od 380.000 posmatrača, uključujući više od 1.000 stranih posmatrača iz 133 države i 13 međunarodnih organizacija.
Prema izveštajima RIA Novosti, stanovnici samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti, prvi put imaju priliku da biraju poslanike Državne dume. Ovi birači, kao i oni u nekim pograničnim regionima, imaju mogućnost prevremenog glasanja. U inostranstvu je otvoreno 333 biračka mesta u 152 države.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, ranije je istakao da su ovi izbori za Državnu dumu najvažniji unutrašnjopolitički događaj u zemlji. Ovaj stav ukazuje na značaj koji izbori imaju za aktuelnu vlast i političku stabilnost u zemlji, posebno u svetlu trenutnih međunarodnih tenzija.
Uloga političkih stranaka na ovim izborima može imati dalekosežne posledice. Jedinstvena Rusija, koja je na vlasti, pokušava da zadrži dominantan položaj, dok ostale stranke pokušavaju da iskoriste nezadovoljstvo građana zbog ekonomskih i socijalnih problema. Ove stranke su često kritikovane zbog nedostatka prave konkurencije i slobode izbora, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji.
Osim toga, izbori se održavaju u kontekstu rastuće napetosti između Rusije i Zapada, što dodatno utiče na atmosferu glasanja. Mnogi posmatrači smatraju da će rezultati ovih izbora biti pokazatelj buduće političke stabilnosti u zemlji, kao i nivoa podrške aktuelnoj vladajućoj stranci.
S obzirom na sve ove faktore, izlaznost birača i način na koji se izbori odvijaju biće od presudnog značaja za budućnost Rusije. U ovom trenutku, dok se glasanje nastavlja, svet sa pažnjom prati razvoj situacije i očekuje da će rezultati izbora pružiti jasniju sliku o političkom raspoloženju u zemlji.
U zaključku, izbori za Državnu dumu nisu samo rutinski politički događaj; oni su test za aktuelnu vlast i indikator opšteg stanja u društvu. Sa više od 20.000 poslanika i čelnika lokalnih administracija na izboru, ovi izbori će oblikovati političku i ekonomsku sudbinu Rusije u narednim godinama. Stoga, izlaznost birača, kao i transparentnost i fer uslovi glasanja, postaju ključni elementi koji će uticati na legitimitet izbornih rezultata.
