Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, Savo Štrbac, izjavio je da je utvrđivanje tačnog broja ubijenih u logoru Lora, koji je tokom ratova devedesetih godina prošlog veka bio smešten blizu Splita, izuzetno teško zbog nedostatka evidencije. Tokom istrage se takođe suočavaju sa problemima u pronalaženju tela i posmrtnih ostataka žrtava logora. Prema njegovim rečima, ne postoji celovita evidencija o događanjima u logoru, ali se po zvaničnim informacijama procenjuje da je oko 1.050 zarobljenika, većinom Srba i Crnogoraca, prošlo kroz Loru, od kojih je najmanje 70 ubijeno.
Štrbac je naveo konkretan primer problema sa pronalaskom posmrtnih ostataka, ukazujući na slučaj 14 ubijenih muškaraca iz Crne Gore čija su tela pronađena u blizini Mostara. Ovi ljudi su bili zarobljeni na području Bosne i Hercegovine, ali su se nalazili u logoru Lora. Njihova tela su, međutim, pronađena u drugoj regiji, što ukazuje na to da su tokom rata tela premještana.
Što se tiče pravde za zločine počinjene u logoru, Štrbac navodi da je do sada osam Hrvata osuđeno na ukupno 57 godina zatvora, ali da se suđenja obavljaju u Hrvatskoj, konkretno u Splitu. On ističe da su do sada završena dva predmeta vezana za slučaj „Lora“, dok je otvorena istraga u trećem slučaju koja traje već nekoliko godina. Ova istraga se odnosi na zarobljenike iz šavničke i nikšićke grupe.
U razgovoru sa novinarima, Štrbac je naglasio da su preživeli logoraši i centar Veritas pripremili svu potrebnu dokumentaciju za nastavak suđenja i da su spremni da svedoče. U martu su poslali dokumentaciju tužilaštvu, ali do sada nisu pozvani na svedočenje. „Spremni smo da svedočimo bilo gde, da dođemo kod vas u Split ili da dođete vi kod nas, bilo gde, ali još nije bilo ništa“, izjavio je Štrbac.
On je takođe ukazao na pritisak koji se vrši na tužilaštvo u Splitu, kao i na posebne pritiske koji dolaze iz Crne Gore. Ovi pritisci se često povezuju sa političkim odnosima i težnjama Hrvatske i Crne Gore prema Evropskoj uniji. Štrbac je kritikovao način na koji se logor Lora naziva, ističući da hrvatski političari često koriste izraz „konačište za zarobljenike“ umesto termina „logor“. Ova terminološka razlika izaziva brojne polemike i frustracije među preživelima i njihovim predstavnicima.
On je takođe komentarisao nedavne izjave hrvatskih zvaničnika, navodeći da je ministar Gordan Radman Grlić bio u Crnoj Gori i poredio logor Morinje, gde su Hrvati iz Dubrovnika bili zatvoreni, sa logorom Lora. „Niko nije ubijen, bilo je batina, ali niko nije mrtav“, rekao je Grlić, dok je Štrbac odgovorio da se ne može porediti Lora i Morinje, naglašavajući da je Lora bila mesto s mnogo težim zločinima.
Ova situacija ukazuje na duboke rane koje su ostale otvorene u regionu, a koje se tiču ratnih zločina i pravde. Mnogi preživeli i njihove porodice traže odgovore i pravdu, ali se suočavaju sa brojnim preprekama u procesu. Ujedno, pitanje kako se sećamo i interpretiramo prošlost, posebno u kontekstu ratnih dešavanja, ostaje ključno za razumevanje sadašnjosti i izgradnju budućnosti u regionu.
Štrbacova izjava i njegovi napori da se razjasne događaji iz logora Lora pokazuju koliko je važno nastaviti sa istraživanjem i dokumentovanjem ratnih zločina. Samo kroz otvorene diskusije i pravdu može se postići istinsko pomirenje među narodima koji su pretrpeli velike gubitke tokom ratova devedesetih.
