Proizvodi koji se često nazivaju „lažnim sirom“ sve više se pojavljuju na tržištu, a njihov izgled i ukus podsećaju na pravi sir. Ovi emulgovani proizvodi, koji su na bazi biljne masti, nude slabije nutritivne vrednosti u poređenju sa klasičnim mlečnim sirevima. Sukob između potrošača i prehrambene industrije postaje sve izraženiji, jer mnogi kupci nisu svesni razlike između pravog sira i ovih zamena koje se često prodaju na istim policama.
Prehrambena industrija je napredovala do te mere da su zamene za sir postale veoma slične pravim mlečnim proizvodima, kako po ukusu, tako i po izgledu. Na visokim temperaturama, ovi proizvodi se dobro ponašaju, što ih čini popularnim izborom za pripremu pica i drugih jela. Ipak, potrošači često nisu dovoljno obavešteni o sastavu ovih proizvoda, što može dovesti do zabune prilikom kupovine.
Jedna od ključnih karakteristika ovih proizvoda je to što na ambalaži gotovo nikada ne piše „sir“. Proizvođači nemaju pravo da koriste tu terminologiju, ali često dizajniraju pakovanje tako da liči na prave sireve. Kupci, nesvesni ovih razlika, mogu lako završiti sa „lažnim sirom“ u svom korpi.
U Srbiji su od prošle godine uvedene nove regulative koje zahtevaju da svi proizvodi koji sadrže biljna ulja ili masti moraju imati jasno istaknutu oznaku na prednjoj strani pakovanja. Ova oznaka se sastoji iz dva dela: žutog trougla sa crvenom ivicom i crvenim uzvičnikom u sredini, uz natpis na ćirilici koji obaveštava potrošače da proizvod nije 100 procenata mlečni i da sadrži palmino ulje ili druga biljna ulja.
Oznaka mora biti dovoljno velika, visoka najmanje 10 milimetara, i postavljena na način da je kupac ne može lako prevideti. Kada su u pitanju proizvodi koji nisu fabrički upakovani, kao što su oni koji se prodaju iz vitrine ili u ugostiteljskim objektima, obaveštenje mora biti jasno istaknuto na polici, cenovniku ili neposredno uz proizvod.
Ove promene u regulativi imaju za cilj da zaštite potrošače i osiguraju da su obavešteni o sastavu i kvalitetu proizvoda koje kupuju. U svetlu sve većeg broja proizvoda na bazi biljnih masti, važno je da potrošači budu svesni razlika i da postavljaju pitanja prilikom kupovine.
Prehrambeni stručnjaci ističu da je važno edukovati potrošače o nutritivnim vrednostima i sastavu ovih proizvoda, kako bi bili u mogućnosti da donesu informisane odluke. Uzimajući u obzir sve veće prisustvo ovih „lažnih sireva“, potrošači bi trebali biti oprezni i pažljivo čitati etikete prilikom kupovine.
Iako su zamene za sir često jeftinije, njihova nutritivna vrednost može biti daleko inferiornija od pravih mlečnih proizvoda, što može imati dugoročne posledice po zdravlje. Na primer, neki od ovih proizvoda mogu sadržati visoke nivoe trans masti i dodatnih aditiva koji nisu korisni za organizam.
U ovom kontekstu, edukacija potrošača postaje ključna. Razumevanje razlika između pravih mlečnih sireva i njihovih zamena može pomoći potrošačima da donesu bolje odluke u vezi sa ishranom. U budućnosti, očekuje se da će se regulative dodatno ojačati, kako bi se osiguralo da potrošači dobiju tačne informacije o proizvodima koje konzumiraju.
S obzirom na sve ove aspekte, važno je da potrošači budu proaktivni i da se informišu o proizvodima koje svakodnevno koriste. Samo tako mogu da zaštite svoje zdravlje i donesu najbolje odluke za sebe i svoju porodicu.
