U luksuznoj hotelskoj sobi u Dohi, udaljenoj gotovo 12.000 kilometara od Karakasa, odvijali su se tajni pregovori koji su mogli značajno uticati na sudbinu Venecuele. Ovi razgovori su se odvijali bez prisustva dugogodišnjeg lidera Venecuele, Nikolasa Madura, što je otvorilo prostor za sumnje o njegovoj vlasti i eventualnoj unutrašnjoj izdaji.
Prema izveštajima britanskog lista Daily Telegraph, dok je bivši američki predsednik Donald Tramp iz Vašingtona razmatrao mogućnost vojne intervencije kao pritisak na Karakas, ključnu ulogu u pregovorima imao je visoki član kraljevske porodice Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovaj posrednik nastupao je između suprotstavljenih strana, dok su umesto Madura za pregovaračkim stolom sedeli njegova potpredsednica Delsi Rodrigez i njen brat Horhe. Ova situacija je izazvala ozbiljne sumnje u to da je svrgavanje Madura bilo isključivo spoljašnja operacija, sugerišući na mogućnost unutrašnje izdaje.
Delsi Rodrigez se, prema izvorima, obratila Vašingtonu kao „prihvatljivija“ opcija za Zapad, nudeći model koji su neki opisali kao „Madurizam bez Madura“. U tom trenutku, Rodrigezova je, navodno, dobila odobrenje od Trampa i počela da deluje kao de facto vođa Venecuele. Ovo je dodatno potvrdio Francisco Santos Kalderon, bivši potpredsednik Kolumbije, koji je tvrdio da je Maduro predat Amerikancima uz saglasnost svog najbližeg kruga.
Santos je izneo stav da „nisu ga uklonili, već su ga predali“, ističući da je Delsi Rodrigez bila ta koja je omogućila ovu situaciju. On je sugerisao da je čitav scenario pažljivo režiran kako bi se prikazala tranzicija vlasti, a ne nasilno rušenje. „Očigledno je da moraju da postave scenu“, rekao je Santos, dodajući da će Delsi Rodrigez biti ta koja će predvoditi tranziciju i pokušati da stekne izvesnu nezavisnost.
Ovi događaji su izazvali veliku pažnju međunarodne javnosti, posebno s obzirom na to da su se odvijali u trenutku kada je Venecuela prolazila kroz jednu od najtežih kriza u svojoj istoriji. Ekonomija zemlje je gotovo u potpunosti kolabirala, a milioni građana su pobegli u inostranstvo tražeći bolji život. U tom kontekstu, previranja unutar vladajuće strukture mogu značiti dodatne turbulencije, ne samo za samu Venecuelu, već i za celu regiju.
Izvori bliski događajima tvrde da su pregovori u Dohi bili deo šire strategije koja se razvijala mesecima, a da su ključne uloge u tom procesu preuzeli američki zvaničnici i njihovi saveznici iz Latinske Amerike. U tom svetlu, moguće je da je Delsi Rodrigez postavljena kao figura koja bi mogla da obezbedi kontinuitet vlasti, dok bi istovremeno zadovoljila zahteve Zapada za promenom režima.
Dok se situacija u Venecueli i dalje odvija, važno je napomenuti da su ovakvi pregovori često obavijeni velom tajne, a istina o unutrašnjim previranjima može ostati skrivena od očiju javnosti. Pitanje koje ostaje otvoreno je koliko će Delsi Rodrigez uspeti da zadrži vlast i da li će njene ambicije i interesi biti u skladu sa onima koje zastupa Zapad.
U svakom slučaju, situacija u Venecueli je kompleksna i pun izazova, a razvoj događaja u narednim mesecima mogao bi značajno uticati na sudbinu zemlje i njenih građana. Ova kriza nas podseća na to koliko je važno pratiti politička previranja i njihove posledice, ne samo na lokalnom, već i na međunarodnom nivou.
