Predsednički i parlamentarni izbori u Turskoj mogli bi se održati ranije nego što je planirano, i to u martu ili aprilu 2028. godine. Ova informacija dolazi od Mehmeta Učuma, glavnog savetnika turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Učum je tokom sastanka sa novinarima u Ankari istakao da pre izbora postoji mogućnost da političke stranke postignu dogovor o osnovnim principima i sadržaju novog ustava.
Prema njegovim rečima, u narednih 18 meseci mogla bi se pripremiti idejna osnova za novi ustav. Njegova izrada i usvajanje, uz širok politički konsenzus, mogli bi uslediti nakon izbora 2028. godine. Učum je naglasio da bi novi ustav morao da bude potvrđen na referendumu, čak i ako bi za njega glasilo više od 400 poslanika u parlamentu.
Kada je reč o mogućnosti ponovne kandidature Redžepa Tajipa Erdogana, Učum je naveo da nacrti novog ustava koje je imao priliku da vidi ne predviđaju promene uslova za izbor predsednika, niti menjanje ograničenja od dva mandata. Prema trenutnom turskom ustavu, predsednik može da bude izabran najviše dva puta, osim u slučaju kada parlament tokom predsednikovog drugog mandata odluči da raspiše nove izbore.
Takva odluka zahteva podršku najmanje tri petine poslanika, što je 360 od ukupno 600 članova parlamenta. Učum je dodatno naglasio da bi novi ustav trebalo da odgovara potrebama građana i da bude rezultat dogovora političkih stranaka, a ne isključivo političkih elita.
Promene u ustavu usvojene na referendumu 2017. godine dovele su do uvođenja predsedničkog sistema izvršne vlasti. Nakon toga, Erdogan je ponovo izabran za predsednika 2018. i 2023. godine, što dodatno naglašava važnost ustavnih promena u turskoj politici.
Ova situacija u Turskoj dolazi u vreme kada se zemlja suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomsku krizu i unutrašnje političke tenzije. Mnogi analitičari smatraju da će predstojeći izbori i mogući novi ustav imati značajan uticaj na budućnost Turske, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će političke stranke morati da pronađu zajednički jezik kako bi se postigao konsenzus o novom ustavu. Učum je istakao da je ključno da novi ustav bude rezultat široke političke saglasnosti i da odražava volju građana, što može biti izazov s obzirom na trenutne političke podele u zemlji.
Osim toga, pitanje kako će se izbori odvijati u svetlu trenutnih tenzija i nesuglasica na političkoj sceni takođe je značajno. U Turskoj se često postavlja pitanje kako će opozicija reagovati na predstojeće izbore i da li će uspeti da se ujedini i ponudi alternativu trenutnoj vlasti.
S obzirom na sve ove okolnosti, Turska se nalazi na prekretnici. S jedne strane, postoji potreba za reformama i novim ustavom koji bi mogao da odgovori na savremene izazove, a s druge strane, politička scena je u konstantnom previranju. Kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i godinama, ostaje da se vidi.
Uprkos ovim komplikovanim pitanjima, jasno je da je Turska na putu ka značajnim promenama. Očekivanja od novih izbora i ustavnih reformi su visoka, a građani će, kao i uvek, biti ti koji će na kraju doneti odluku o svojoj budućnosti. U narednim mesecima, pažnja javnosti biće usmerena na političke stranke i njihove stavove prema novom ustavu, kao i na to kako će se oblikovati predstojeći izbori.
