Izgradnja rusko-srpskog hrama u Banjaluci traje već osam godina, uz više puta pomerane rokove i stalna izdvajanja iz budžeta Republike Srpske (RS). Nije poznata konačna cena ni rok završetka projekta kojeg su entitetske vlasti promovisale kao „istorijski za rusko-srpske odnose“. Na upit Radija Slobodna Evropa o ukupnom iznosu sredstava koje je Vlada RS uložila u projekat, odgovor nije stigao. Prema podacima objavljenim na sajtu Vlade, u prve dve godine radova izdvojeno je oko dva miliona evra. Tokom 2024. odobreno je dodatnih pet miliona, a poslednjom odlukom iz februara ove godine još 2,5 miliona. Time se ukupan iznos javnih sredstava približava sumi od deset miliona evra.
Najnovije izdvajanje novca za nastavak radova se dešava u godini kada se taj bosanskohercegovački entitet planira zadužiti za gotovo milijardu evra kako bi isplatio ranije dugove i zaostala socijalna davanja. Ne postoje ni podaci o tome koliko je u gradnju uložila Srpska pravoslavna crkva ili privatni donatori. Eparhija banjalučka nema javno dostupnu adresu elektronske pošte, a na telefonske brojeve niko nije odgovarao. O eventualnom finansijskom učešću je bez odgovora i Ambasada Ruske Federacije u BiH.
Na području Banjaluke nalazi se oko 40 pravoslavnih verskih objekata. Nosilac radova je Eparhija banjalučka, uz finansijsku podršku Vlade Republike Srpske. Gradnja hrama počela je 2018. godine. Projektovan je kao replika manastira Čudov iz moskovskog Kremlja, koji je srušen nakon Oktobarske revolucije. Tokom predstavljanja projekta najavljeno je da će hram biti posvećen ruskoj carskoj porodici Romanov i caru Nikolaju II, kao simbol zahvalnosti Rusiji za podršku srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata.
Objekat se gradi prema projektu Moskovskog arhitektonskog instituta, a izvode ga ruski i domaći majstori. Vlasti su ga od početka opisivale kao „istorijski projekat rusko-srpskih odnosa“. Početkom 2019. hram je uvršten među budžetske prioritete, a tada je najavljen rok od 18 meseci za završetak radova. Rok je od tada pomeren dva puta – uoči izbora 2022. i 2024. godine. Hram i prateći kulturni centar grade se u širem centru Banjaluke, nedaleko od zgrade Vlade RS, na površini od oko 6.500 kvadratnih metara. U kulturnom centru planirano je izučavanje ruskog jezika i organizovanje programa vezanih za rusku kulturu.
Projekat su, uz Eparhiju banjalučku, inicirali i predstavnici humanitarne organizacije „Imperatorsko pravoslavno-palestinsko društvo“, na čijem čelu se nalazi Sergej Stepašin, bivši premijer Rusije. Predstavnici banjalučke filijale ove organizacije nisu želeli govoriti za RSE, navodeći da je za informacije o toku gradnje nadležna Eparhija. I dok hram ostaje među budžetskim prioritetima Republike Srpske, brojni infrastrukturni projekti u Banjaluci i dalje čekaju finansiranje.
Pre nekoliko godina u centru Banjaluke postavljena je bista Nikolaju II Romanovu, a nedaleko od hrama se nalazi i zgrada kancelarije Ruske ambasade u BiH, otvorena u junu 2024. godine. Otvaranjem Kancelarije, BiH je postala jedina zemlja Zapadnog Balkana u kojoj se širi diplomatska misija Rusije. Rusija je do sada davala snažnu podršku Miloradu Dodiku, predsedniku RS, koji sve više iznosi secesionističke težnje za odvajanje RS od Bosne i Hercegovine.
