U poslednjih nekoliko godina, klimatske promene postale su jedan od najvažnijih globalnih problema. Tokom samita COP30, održanog u Londonu, objavljena je analiza koja naglašava važnost ispunjenja tri ključna klimatska obećanja: povećanje proizvodnje obnovljive energije, unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje emisije metana. Prema ovoj analizi, ako bi se ova obećanja ispunila, moglo bi se sprečiti gotovo jedan procenat globalnog zagrevanja, što bi imalo značajan uticaj na izbegavanje klimatskog kolapsa.
Na samitu je istaknuto da su se vlade već obavezale da do 2030. godine utrostruče proizvodnju obnovljive energije. Ove mere ne uključuju samo solarne i vetroelektrane, već i druge oblike obnovljivih izvora, poput hidroenergije i biomase. Osim toga, planira se dvostruko povećanje energetske efikasnosti, što bi podrazumevalo poboljšanja u građevinskim standardima, industrijskim procesima i transportu. Smanjenje emisije metana je takođe ključna tačka, s obzirom na to da je metan jedan od najštetnijih gasova sa efektom staklene bašte. Očekuje se da će realizacija ovih ciljeva značajno doprineti smanjenju globalne temperature.
Koalicija „Climate Action Tracker“ procenjuje da bi ispunjenje ovih obaveza moglo smanjiti predviđeni porast globalne temperature u ovom veku za 0,9 stepeni Celzijusa. Ova cifra može izgledati mala, ali u kontekstu klimatskih promena, to bi predstavljalo značajnu prekretnicu. Smanjenje temperature, iako naizgled marginalno, moglo bi da spreči ekstremne vremenske prilike, uključujući toplotne talase, poplave i suše, koji su sve učestaliji i intenzivniji zbog klimatskih promena.
Klimatske promene su već izazvale ozbiljne posledice širom sveta. Od 2010. godine, više od 160 miliona ljudi je bilo pogođeno prirodnim katastrofama povezanih sa klimom. Ove katastrofe ne samo da uzrokuju gubitke u ljudskim životima, već i imaju značajan ekonomski uticaj. Prema podacima Svetske banke, štete od klimatskih promena mogle bi da iznose do 23 triliona dolara godišnje do 2050. godine ukoliko se ne preduzmu ozbiljne akcije.
Međutim, ispunjenje klimatskih obaveza zahteva zajednički napor svih zemalja, kao i saradnju između vlada, privatnog sektora i civilnog društva. Uloga vlada je ključna, ali i doprinos kompanija koje bi trebale da pređu na održive poslovne modele. Takođe, pojedinci mogu doprineti smanjenju emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova kroz promene u svakodnevnim navikama, kao što su korišćenje javnog prevoza, smanjenje potrošnje električne energije i reciklaža.
U svetlu ovih izazova, COP30 predstavlja priliku za ponovno razmatranje globalnih klimatskih ciljeva i strategija. Iako su obećanja o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i smanjenju metana pozitivni koraci napred, važno je da se ne ostane samo na rečima. Potrebne su konkretne akcije i implementacija politika koje će omogućiti ostvarenje ovih ciljeva.
U zaključku, analiza objavljena na samitu COP30 jasno pokazuje da ispunjenje ključnih klimatskih obaveza može značajno uticati na sprečavanje globalnog zagrevanja i klimatskog kolapsa. Svaka zemlja, svaka kompanija i svaki pojedinac imaju ulogu u ovom procesu. Samo zajedničkim naporima možemo obezbediti održivu budućnost za generacije koje dolaze. Klimatske promene su izazov koji zahteva hitnu i odlučnu akciju, a vreme za delovanje je sada.
