Američki napad na Iran dominira naslovnim stranama svetskih medija, s obzirom na to da su u sukob uključene nuklearne sile, što dodatno povećava ozbiljnost celokupne situacije. Dnevna štampa se fokusira na potencijalnu iskru koja bi mogla da izazove Treći svetski rat. U Srbiji, tema razgovora su protesti opozicije, studenata i građana, kao i najavljeni skup za Vidovdan.
O ovim temama za Euronews Srbija govorio je književnik Muharem Bazdulj, koji je analizirao globalne tenzije i unutrašnje podele, upozoravajući na opasnosti haosa u trenutku međunarodne krize.
U prvom planu je američki napad na iranske nuklearne objekte, koji izaziva brojne reakcije širom sveta. Bazdulj se priseća svog boravka u Teheranu na svetskom sajmu knjiga, gde je upoznao gostoprimljiv narod sličan balkanskom mentalitetu. Razmišlja o sudbini civila u trenutnom sukobu, naglašavajući ljudsku dimenziju situacije.
„Iran je zemlja koja mi je ostala u prelepoj uspomeni. Njihova kultura i toplina su slične našoj balkanskoj. Razmišljam o ljudima koje sam sreo, mladim muškarcima koji su možda mobilisani, deci i ženama koje se skrivaju u skloništima. To su ljudske reakcije koje ne možemo ignorisati“, ističe Bazdulj.
Analitički, on upoređuje ovaj sukob sa NATO bombardovanjem Srbije 1999. godine, naglašavajući da ovakvi napadi krše Povelju Ujedinjenih nacija, jer ne postoji pravni osnov za agresiju jedne članice UN na drugu. „Iz perspektive Srbije, situacija u Iranu podseća na ono što se nama desilo 1999. godine. To je napad koji krši međunarodne norme“, objašnjava on.
Bazdulj citira Branka Milanovića, koji tvrdi da u međunarodnoj politici više nema pravila, dodajući da su naslovi o Trećem svetskom ratu delimično opravdani zbog proksi ratova i ekonomske krize koja bi mogla uslediti ako Iran zatvori Ormuski moreuz. „Takvi izgovori, kao što su humanitarna kriza ili nuklearni program, krše osnovna prava u međunarodnoj politici“, naglašava on.
U drugom delu razgovora, Bazdulj se osvrće na unutrašnju situaciju u Srbiji, posebno na opozicione i studentske proteste, kao i na najavljeni skup za Vidovdan 28. juna. Smatra da energija protesta i dalje postoji, ali da će skup za Vidovdan verovatno biti manje brojan od protesta 15. marta.
„Mnogi su očekivali veći miting, ali veličina skupa 15. marta iznenadila je mnoge. To je bio jedan od najvećih javnih skupova u istoriji Beograda. Sada, uz sve medijske najave, čini mi se da nedostaje ta energija“, objašnjava Bazdulj.
On ističe da je kontekst promenjen – fakulteti više nisu u potpunoj blokadi, a razočaranje zbog izostanka rezultata može smanjiti brojnost. „Kao i kod mnogih dugotrajnijih protestnih pokreta, dolazi do razočaranja i indolencije kada se ne postignu očekivani rezultati“, dodaje.
Bazdulj naglašava važnost izbegavanja sukoba i dugotrajnih blokada autoputeva, posebno u sezoni godišnjih odmora. „Očekujem da će biti dosta ljudi na skupu, ali ne kao 15. marta. U ovom trenutku, važno je izbeći haos koji bi mogao imati ozbiljne posledice po društvo“, zaključuje on.
Na kraju, Bazdulj upozorava da neki centri moći mogu iskoristiti nestabilnu situaciju u Srbiji za ostvarenje svojih ciljeva. „Svaki haos u Beogradu mogao bi poslužiti kao signal za određene snage da realizuju svoje političke planove, što bi moglo dovesti do daljih sukoba“, naglašava.
U ovom geopolitičkom trenutku, važno je pronaći mirno rešenje i izbeći eskalaciju sukoba, kako bi se očuvala stabilnost u regionu.
