Srbija godišnje izveze oko 130.000 tona povrća, pri čemu se najviše izvozi zamrznuto povrće. U ovom segmentu, na vrhu liste nalaze se pečurke, paprika, mešano povrće, kukuruz šećerac i grašak. U svežem voću, crni luk, šargarepa, krastavci i kornišoni takođe zauzimaju značajno mesto, dok paradajz i paprika imaju manji udeo u izvozu. Ove informacije dolaze iz Udruženja za poljoprivrednu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
Zamrznuti proizvodi poput graška i šargarepe nalaze tržište u zemljama kao što su Hrvatska, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina. Na primer, šargarepu često izvozimo u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Bugarsku, dok se crni luk prodaje u Albaniji i BiH, gde su kupci zainteresovani za velike količine ovog povrća.
U Srbiji se povrće gaji na površini od 110.000 do 120.000 hektara, a godišnja proizvodnja dostiže oko 1,6 miliona tona. U toj proizvodnji, značajan deo dolazi iz zaštićenog prostora, gde se proizvodi oko 1,2 miliona tona, dok dodatnih 400.000 tona dolazi iz baštica i okućnica.
Proizvođači u opštini Bački Petrovac su lideri u proizvodnji začinske paprike. Ove godine, proizveli su 4.000 tona paprike, pri čemu se više od 90% izvozi, dok samo mali deo ostaje za domaće tržište. Domaći povrtari, prema rečima docenta dr Đorđa Vojnovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, imaju dovoljno povrća kako za domaće potrebe, tako i za izvoz.
Međutim, uprkos značajnom izvozu, Srbija se suočava s problemima u organizaciji tržišta. Uvoz povrća, posebno tokom zime i ranog proleća, ostaje prisutan, što sugeriše da nije reč o kvalitetu domaće proizvodnje, već o izazovima u skladištenju i ugovorenom plasmanu proizvoda. Dr Vojnović ističe da srpsko povrće ima značajnu potražnju na stranim tržištima zbog visokog kvaliteta, koji se ogleda u višem sadržaju bioaktivnih jedinjenja, dobrom ukusu i dužem roku trajanja.
S obzirom na to, srpski povrtari su uspostavili praksu klasiranja i pakovanja proizvoda prema domaćim i međunarodnim standardima, što je ključno za osvajanje izvoznih tržišta. Do sada, najveći kupci srpskog povrća su zemlje EU i CEFTA regiona, dok se u poslednje vreme povećava interesovanje i za azijska tržišta, posebno za hladno prerađeno povrće.
Jedan od najvažnijih proizvoda za izvoz je i sveži paradajz, koji se najvećim delom izvozi u Crnu Goru i Mađarsku. U međuvremenu, domaći zamrznuti kukuruz šećerac nalazi kupce u zemljama kao što su Irak, Belgija i Francuska, dok lubenice privlače pažnju kupaca iz Nemačke i Češke.
Ulaganja u modernizaciju i unapređenje proizvodnje mogu dodatno poboljšati izvoznu poziciju Srbije. S obzirom na sve veće zahteve na stranim tržištima za kvalitetnim i svežim povrćem, srpski proizvođači imaju priliku da iskoriste svoje resurse i kapacitete kako bi povećali izvoz i obezbedili stabilne prihode.
Kao zaključak, srpska poljoprivreda pokazuje potencijal za dalji razvoj i povećanje izvoza, ali i dalje zahteva unapređenje u organizaciji tržišta i logistici kako bi se postigao optimalan plasman proizvoda. Izazovi u skladištenju i ugovorenom plasmanu ostaju ključna tačka za budući rast sektora, a poboljšanja u ovim oblastima mogla bi doneti značajne benefite kako proizvođačima, tako i ekonomiji Srbije u celini.
