Broj internet prevara u Srbiji iz godine u godinu raste, a sa njim i suma novca koju građani gube. Prema podacima, samo u 2022. godini građani su izgubili oko osam miliona dinara, u 2023. gotovo duplo više – oko 15 miliona, dok je u prvih devet meseci 2024. zabeležen gubitak od čak 54 miliona dinara. Najčešće se prevare odvijaju putem društvenih mreža, uključujući lažne oglase, sponzorisane objave o „brzim zaradama“, lažne investicione fondove, kao i preko SMS poruka i telefonskih poziva iz kol-centara.
Analizirajući najčešće vidove prevara, primećuje se da veliki broj njih počinje na društvenim mrežama. Prevaranti koriste lažne profile i oglase za brze kredite ili lake zarade, a ubrzo zatim sledi talas SMS poruka sa lažnim linkovima o pošiljkama i ponude iz kol-centara. Građanima se nude brze zarade, investicije ili pozajmice uz minimalne uslove. Iako su prevare putem kol-centara ređe, u jednoj međunarodnoj akciji prošle godine otkriveno je 120 žrtava koje su izgubile ukupno 12 miliona evra. Ova akcija, sprovedena u saradnji Srbije, Nemačke i Kipra, rezultovala je razbijanjem lanca prevaranata, a jedan od kol-centara nalazio se u Beogradu.
Narodna banka Srbije nedavno je upozorila građane da ne koriste usluge neovlašćenih firmi koje se bave kreditiranjem i da nikada ne ostavljaju podatke o platnim karticama na sumnjivim sajtovima. U Srbiji je istorija prevara dugačka, a najpoznatije su one iz devedesetih godina, kada su Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović, osnivači banaka Jugoskandik i Dafiment, obećavali mesečne kamate i do 160 odsto na dinare. Mnogi građani su prodavali kuće i automobile da bi investirali, a rezultati su bili katastrofalni.
Dafina Milanović prevarila je više od 150.000 štediša, uzimajući oko 450 miliona nemačkih maraka, dok je Vasiljević oštetio građane za više desetina miliona maraka, što danas iznosi oko 107 miliona evra. Prevaranti nisu nestali ni početkom 21. veka. Vlasnik firme „Elita internacional“ Nikola Lazić 2008. godine prevario je više od 1.800 ljudi i prisvojio preko 35 miliona evra nudeći im mesečne kamate od tri odsto, a njegove žrtve su uglavnom bili penzioneri.
Država je 2002. godine odlučila da nadoknadi gubitke građanima oštećenim tokom devedesetih, isplaćujući više od 4,2 milijarde evra do 2016. godine, ali je oko 600.000 ljudi nikada nije dobilo svoj novac. Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS, Bojan Terzić, objašnjava da mnoga privredna društva neovlašćeno odobravaju kredite građanima, targetirajući one koji ne mogu da dobiju bankarski kredit.
Takve firme nude pozajmice uz ogromne kamate, često i preko 1000 odsto godišnje. Terzić naglašava da samo banke, platne institucije i institucije elektronskog novca imaju pravo da primaju depozite i odobravaju kredite. U Srbiji trenutno posluje 19 banaka, 6 institucija elektronskog novca i 7 platnih institucija, čiji spisak je dostupan na sajtu NBS. Ako neko ko nudi kredit nije na tom spisku, vrlo verovatno se nelegalno bavi pozajmljivanjem novca.
Građani treba da budu oprezni i da ne pristaju da njihovi računi budu korišćeni za prenos tuđeg novca, jer time postaju „mule“ i rizikuju krivičnu odgovornost. Ministarstvo unutrašnjih poslova i NBS razvili su mehanizme da novac zaplenjen u ovakvim prevarama bude odmah vraćen oštećenima. Banke sve više uvode biometrijsku autentifikaciju, kao što su prepoznavanje lica i otisaka prstiju, kako bi se smanjila mogućnost zloupotrebe.
Savremene prevare ostaju iste u svojoj logici, ali su se prilagodile novim tehnologijama. Bilo da se radi o piramidalnim šemama, kol-centar prevarama ili lažnim investicijama na internetu, obećanja brze zarade i lažna sigurnost ostaju glavne karakteristike. Razlika je samo u načinu na koji prevaranti operišu, prelazeći sa fizičkih lokacija na digitalne platforme. Građani moraju biti svesni ovih rizika i preduzeti korake kako bi se zaštitili od prevara.
