Ambasadori zemalja članica Evropske unije (EU) su 23. januara 2024. godine odobrili instrument zajma vredan 150 milijardi evra, poznat kao SAFE, koji ima za cilj jačanje odbrambene proizvodnje širom Unije. Ovaj potez označava prelazak na sistem evropske preferencije, prema kojem bi 65% vrednosti oružja trebalo da bude proizvedeno unutar EU, dok ostatak može poticati iz drugih zemalja.
SAFE je predložila Evropska komisija putem zakonodavnog mehanizma koji omogućava izbegavanje glasanja u Evropskom parlamentu, ali zahteva formalno usvajanje od strane država članica, koje se očekuje 27. maja. Ovaj instrument se može koristiti za finansiranje opreme koja je od suštinske važnosti za vojnu i odbrambenu industriju.
Jedan od ključnih aspekata ovog sistema je evropska preferencija. Oružje koje se finansira putem EU sredstava mora imati najmanje 65% svoje vrednosti proizvedeno u zemljama članicama EU, Ukrajini, ili zemljama iz Evropskog ekonomskog prostora (EEP) ili Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA). Ostatak, odnosno 35%, može dolaziti iz bilo koje zemlje sveta, ali postoje mogućnosti da treće zemlje, ako imaju partnerstvo u oblasti bezbednosti i odbrane sa EU, povećaju svoje učešće do 65%.
Trenutno, EU ima sedam takvih partnerstava, uključujući Norvešku, Moldaviju, Južnu Koreju, Japan, Albaniju, Severnu Makedoniju i Ujedinjeno Kraljevstvo. Kontrola nad dizajnom komponenti i softvera iz inostranstva je još jedan važan cilj EU, a domaće kompanije će imati ovlašćenje nad dizajnom tih delova kako bi se sprečila mogućnost blokade njihovog korišćenja od strane trećih zemalja.
Cilj ovog instrumenta je da EU postane sposobna da se sama odbrani, posebno u svetlu sveprisutnih pretnji. Rat u Ukrajini je ukazao na slabosti i zavisnosti evropske odbrambene industrije, dok se povratak Donalda Trampa na političku scenu tumači kao znak nesigurnosti u vezi dugoročne vojne podrške SAD. To je dodatno pojačalo pritisak na EU da poveća svoju vojnu potrošnju i ojača domaću proizvodnju.
Plan Komisije pod nazivom „Readiness 2030“, u kojem je SAFE ključni stub, ima za cilj ubrzanje narudžbina i osiguranje lanaca snabdevanja, podsticanjem zajedničkog nabavljanja opreme u prioritetnim oblastima, kao što su municija, sistemi dronova, protivvazdušna odbrana i elektronsko ratovanje.
Ako ministri odobre dogovor o SAFE na Savetu za opšta pitanja 27. maja, zemlje članice će imati rok od dva meseca da pripreme projekte za koje žele sredstva iz EU. Svaki projekat mora uključivati najmanje dve zemlje, a Komisija će imati do četiri meseca da ih analizira. Ukoliko dobiju pozitivnu ocenu, članice mogu zatražiti isplatu prvog dela, do 15% ukupne vrednosti projekta.
SAFE nudi dugoročne zajmove sa rokom dospeća do 45 godina i grejs periodom od 10 godina za otplatu glavnice. Zajmovi su garantovani budžetom EU, što znači da članice neće morati da izdvajaju dodatni novac ako troškovi porastu, kao što se desilo sa post-COVID fondom.
Pet članica EU ima AAA kreditni rejting, dok neke zemlje, poput Bugarske, Grčke i Mađarske, imaju rejting niži od A. Letonija je već najavila da želi da koristi SAFE za finansiranje svog vojnog jačanja, dok Irska razmatra ovu opciju kao način za bržu nabavku opreme.
Zemlje članice mogu koristiti SAFE ne samo za sopstvene zalihe, već i za slanje dodatne vojne pomoći Ukrajini, što može povećati interesovanje za ovaj program među državama gde je jačanje vojne industrije politički osetljivo pitanje. Ovaj korak predstavlja značajan pomak u razvoju evropske odbrambene industrije i njenoj samostalnosti u kontekstu sve kompleksnijih globalnih bezbednosnih izazova.
