Inflacija ima različite efekte na različite grupe stanovništva, a to je potvrđeno analizom koju je sprovela Narodna banka Srbije (NBS). U izveštaju se ističe da su domaćinstva sa nižom potrošnjom bila više pogođena inflacionim pritiscima, posebno tokom 2022. i prve polovine 2023. godine, kada je inflacija bila veća za ovu grupu nego za domaćinstva sa višim nivoom potrošnje.
Istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku, Konstantin Sorak, objasnio je da su podaci korišćeni iz Ankete o potrošnji domaćinstava, koja su podeljena u pet kvintila prema visini potrošnje. Prvi kvintil obuhvata 20 odsto domaćinstava s najnižom potrošnjom, dok peti kvintil obuhvata 20 odsto domaćinstava s najvišim nivoom potrošnje. Analiza je obuhvatila period od 2020. do 2022. godine, koji je bio obeležen globalnim neizvesnostima i šokovima koji su uticali na ekonomiju.
Glavni razlog za to što je inflacija više pogodila domaćinstva sa manjom potrošnjom leži u strukturi njihovih izdataka. Hrana i komunalne usluge čine veći deo budžeta domaćinstava iz prvog kvintila, a upravo su cene u tim kategorijama rasle najviše. Ova situacija je rezultat globalnih poremećaja na tržištima, uključujući rast cena energenata i hrane, oporavak tražnje nakon pandemije, kao i eskalaciju geopolitičkih tenzija.
S druge strane, cene transporta, ugostiteljstva i rekreacije, koje su značajnije za domaćinstva s višom potrošnjom, su takođe rasle, što je ublažilo razlike u meri inflacije između domaćinstava s najnižim i najvišim prihodima. Najveći razmak između inflacije prvog i petog kvintila zabeležen je sredinom 2023. godine, kada je iznosio oko 2,6 procentna poena.
Od početka 2024. godine, inflacija je počela da usporava, a ovo usporavanje se najviše odrazilo na stabilizaciju cena hrane. Međugodišnja inflacija je brže usporavala kod domaćinstava sa nižom potrošnjom, dok su tokom 2023. godine domaćinstva s nižim prihodima zabeležila stagnaciju zarada, dok su ostale grupe ostvarile umeren rast.
Sorak je naglasio da je indikator pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom pokazao poboljšanje. Nakon blagog pada u 2022. i stagnacije 2023. godine, došlo je do poboljšanja u 2024. i prvoj polovini 2025. godine, kada je pokrivenost dostigla približno 95 odsto.
Zaustavljanje rasta cena hrane i dovođenje inflacije u ciljani okvir stvorilo je uslove za jaču primenu mera koje su poboljšale životni standard građana. Dvosmerni uticaj ovih mera, naročito na stanovništvo s nižim prihodima, dolazi od rasta minimalne zarade i nižih cena hrane, što je rezultiralo punom pokrivenošću prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i gotovo potpunom pokrivenošću minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom.
Ova analiza naglašava značaj prilagođavanja ekonomske politike kako bi se smanjile razlike u inflaciji i obezbedila bolja zaštita najugroženijih grupa stanovništva. S obzirom na trenutne ekonomske trendove, važno je nastaviti pratiti ove promene i prilagoditi politike u skladu s potrebama građana, kako bi se obezbedila stabilnost i rast životnog standarda.
