Imena gotovo 3.000 ljudi poginulih tokom nedavnih protesta u Iranu objavljena su danas na zvaničnom sajtu iranskog predsednika Masuda Pezeškijana. Na sajtu se navodi da je Pezeškijan naredio objavljivanje imena 2.986 osoba stradalih tokom protesta i nemira u Iranu. Ističe se da imena svih poginulih još nisu objavljena, budući da ukupan broj stradalih iznosi 3.117. Kako se objašnjava, identitet preostalih žrtava još nije utvrđen.
Iranski aktivisti su pre nekoliko dana saopštili da je u represiji iranskih vlasti nad demonstrantima širom zemlje ubijeno najmanje 6.126 ljudi, uz upozorenje da bi stvarni broj žrtava mogao biti znatno veći. Prema njihovim navodima, među poginulima je najmanje 5.777 demonstranata, 214 pripadnika vladinih snaga, 86 dece i 49 civila koji nisu učestvovali u protestima. Takođe, više od 41.800 ljudi je uhapšeno tokom tih nemira.
Protesti su počeli kao reakcija na smrt Mahse Amini, mlade žene koja je umrla nakon što je bila privedena od strane moralne policije zbog navodnog kršenja zakona o oblačenju. Njena smrt izazvala je široke demonstracije širom zemlje, sa zahtevima za većim slobodama i pravima. Demonstranti su se suočili sa oštrom represijom vlade, koja je koristila silu da uguši proteste.
Američki predsednik Donald Tramp zapretio je vojnom akcijom zbog represije i ubistava mirnih demonstranata, dok je Iran u više navrata upozorio da bi takav potez mogao da uvuče ceo Bliski istok u rat. Ove tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana dodatno su pogoršale situaciju, s obzirom na to da se region već suočava sa brojnim konfliktima.
U međuvremenu, međunarodna zajednica je osudila postupke iranske vlade i pozvala na hitnu istragu o ljudskim pravima. Organizacije za ljudska prava izrazile su zabrinutost zbog načina na koji iranske vlasti tretiraju demonstrante i istakle potrebu za odgovornošću onih koji su odgovorni za nasilje.
Dok se situacija u Iranu nastavlja da pogoršava, aktivisti i građani traže podršku od međunarodne zajednice u borbi za svoja prava. Protesti su se proširili na različite gradove, a demonstranti su često isticali slogane protiv vlade i pozivali na promene.
Iako su vlasti pokušale da uguše ove proteste, otpor građana ostaje jak, a mnogi smatraju da će borba za ljudska prava i slobode nastaviti da se vodi. U međuvremenu, iranske vlasti su nastavile sa hapšenjem i progonima aktivista, što dodatno komplikuje situaciju.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se humanitarna situacija u Iranu pogoršava, a mnogi građani se suočavaju sa ekonomskim teškoćama i nesigurnostima. Međunarodna zajednica mora da reaguje na ovu krizu i pruži podršku iranskom narodu u njihovoj borbi za pravdu i slobodu.
Ova situacija takođe ukazuje na šire probleme ljudskih prava u Iranu, gde se sloboda govora, okupljanja i izražavanja često krši. Mnogi aktivisti se bore protiv autoritarne vlasti koja ne toleriše neslaganje i koristi nasilje kao sredstvo za održavanje kontrole.
U svetlu ovih događaja, budućnost Irana ostaje neizvesna, a narod se suočava sa velikim izazovima u potrazi za pravdom i slobodom. Ova kriza može postati ključni trenutak za iransko društvo, koje se bori za promene i bolju budućnost.
