Na prvi pogled, rak, dijabetes, gojaznost i kardiovaskularne bolesti izgledaju kao isključivo ljudski problem, ali nova istraživanja pokazuju da životinje širom sveta sve češće razvijaju iste hronične bolesti. Ove bolesti, koje su do nedavno smatrane isključivo ljudskim, počinju da se javljaju i kod kućnih ljubimaca, domaćih i divljih životinja. Stručnjaci sa Poljoprivrednog univerziteta u Atini ističu da je trend rastuće učestalosti ovih bolesti kod životinja alarmantan i zahteva hitnu pažnju.
Istraživanje je pokazalo da su životinje podložne istim faktorima rizika kao i ljudi, uključujući nezdravu ishranu, nedostatak fizičke aktivnosti i stres. Takođe, urbanizacija i promene u načinu života, kao i sveprisutni uticaji zagađenja, doprinose razvoju ovih hroničnih oboljenja. U gradovima, gde su životinjske populacije sve više izložene zagađenju i stresu, raste i učestalost bolesti.
Na primer, gojaznost kod pasa i mačaka postaje sve češći problem, što može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes i kardiovaskularne bolesti. S obzirom na to da su ljudi ti koji često kontrolišu ishranu svojih ljubimaca, stručnjaci savetuju da vlasnici budu oprezni u vezi sa količinom hrane koju daju svojim ljubimcima, kao i da obezbede dovoljno fizičke aktivnosti.
Domaće životinje, poput krava i svinja, takođe su pogođene ovim bolestima. U industriji stočarstva, gojaznost i dijabetes mogu značajno uticati na proizvodnju mleka ili mesa, što predstavlja dodatni ekonomski rizik za poljoprivrednike. Pored toga, divlje životinje su takođe podložne ovim bolestima zbog promene staništa i smanjenja prirodne ishrane usled ljudske aktivnosti.
Stručnjaci sa Poljoprivrednog univerziteta u Atini predložili su jedinstveni model koji povezuje pojavu hroničnih bolesti kod različitih vrsta. Ovaj model ukazuje na to da ove bolesti ne poznaju granice vrsta, staništa ili geografskih regiona. U skladu sa tim, istraživači smatraju da bi bilo korisno razviti strategije za prevenciju i lečenje ovih bolesti koje bi uključivale interdisciplinarni pristup, uz saradnju veterinara, biologa i stručnjaka za ishranu.
Istraživanja su pokazala da je rani dijagnostički pristup ključan za uspešno lečenje hroničnih bolesti kod životinja. Uvođenje redovnih zdravstvenih procheck-a i promene u ishrani i fizičkom aktivnostima mogu pomoći u smanjenju rizika od razvoja ovih oboljenja. Takođe, važno je educirati vlasnike kućnih ljubimaca o pravilnoj ishrani i potrebama za fizičkom aktivnošću, kako bi se sprečili problemi pre nego što se pojave.
Zanimljivo je i da se hronične bolesti kod životinja mogu koristiti kao indikator opšteg zdravlja ekosistema. Na primer, povećana učestalost bolesti kod divljih životinja može ukazivati na probleme u njihovom staništu, što može imati dalekosežne posledice po biodiverzitet i očuvanje vrsta. Zbog toga je važno pratiti zdravstveno stanje životinja u prirodi i reagovati na vreme kako bi se očuvala njihova populacija i zdravlje ekosistema.
U zaključku, nova istraživanja ukazuju na ozbiljnu situaciju u kojoj su životinje, kao i ljudi, suočene s hroničnim bolestima koje se sve više prepliću. Borba protiv ovih bolesti zahteva sveobuhvatan pristup i saradnju različitih stručnjaka, kao i svest vlasnika životinja o važnosti prevencije i zdravog načina života. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da i životinje uživaju u zdravom i dugom životu, slobodnom od hroničnih bolesti koje su nekada smatrane isključivo ljudskim problemom.
