Na ulazu u Valonski zaliv, gde se Jadransko more sužava, dogodila se jedna od najparadoksalnijih epizoda Hladnog rata, tokom pedesetih godina prošlog veka. Pomorska instalacija u Pašalimanu, poznata kao baza Palermo, postala je sovjetsko uporište na Mediteranu u vreme kada je mala Albanija pod vođstvom Envera Hodže bila jedan od najlojalnijih saveznika Sovjetskog Saveza.
Baza Palermo, koja se nalazi nekoliko kilometara južno od Valone, izabrana je zbog svoje prirodne zaštite i mogućnosti kontrole morskih puteva koji vode iz Jadranskog u Jonsko more. Tamo su smeštene podmornice tipa Whiskey (Projekat 613), koje su bile dizel-električne i imale su šest torpednih cevi, pogodnih za nadzor i protivdesantne misije. Ova baza nije bila samo strateška tačka za Moskvu, već i jedino stabilno uporište na Mediteranu pre nego što je Rusija trajno uspostavila prisustvo u Siriji.
Za NATO, prisustvo sovjetskih podmornica u blizini italijanske obale predstavljalo je stalni podsetnik da se Hladni rat odvija i u vodama Jadrana. Postoji legenda da od smrti Envera Hodže, baza nikada nije otvorila svoja vrata, te niko ne zna šta se unutra nalazi, jer su samo on i njegov najbliži krug znali šifre.
Baza Palermo je bila jedna od najtajanstvenijih u Albaniji. Da bi se izgradila, celo stanovništvo je evakuisano sa velikog područja oko baze. Režim je zabranjivao pristup ovom području i stvorio je pešadijske baze u okolini, kako bi se stvorio privid da se radi o vojnim operacijama na kopnu, a ne o pomorskoj bazi.
Postojale su i tvrdnje da su vojnici koji su služili u blizini bazu svedočili o tunelima kroz koje su brodovi mogli da prolaze, izlazeći nekoliko kilometara dalje, što dodatno pojačava misteriju oko baze.
Hodžin raskol sa Rusijom počeo je nakon 1956. godine, kada je Nikita Hruščov započeo proces destaljinizacije. Hodža je ovu novu liniju smatrao izdajničkom, a politički nesporazum je postepeno prerasao u krizu poverenja i otvorenu konfrontaciju. Tokom 1960. i 1961. godine, odnosi između dve zemlje su se značajno pogoršali. Sovjeti su zatražili povlačenje svojih podmornica i osoblja iz Pašalimana, dok je Albanija osporila vlasništvo nad delovima opreme.
Tenzije su dostigle vrhunac u proleće 1961. godine, kada su albanske snage opkolile bazu Palermo i zatražile povlačenje sovjetskog osoblja. Iako su pretnje i pritisci bili prisutni, Moskva je izabrala da ne dođe do vojne eskalacije. Do jeseni 1961. godine, većina sovjetskih jedinica se povukla, a od 12 podmornica, osam je odvedeno iz Albanije, dok su četiri ostale pod kontrolom albanske mornarice. Ovaj događaj je bio simboličan poraz za Moskvu, jer je mala zemlja istočnog bloka preuzela vojnu opremu od sovjetske flote.
Evakuacija baze Palermo označila je kraj sovjetskog vojnog prisustva u Albaniji. Tirana se okrenula Narodnoj Republici Kini, usled kinesko-sovjetskog raskola, a režim Envera Hodže usvojio je politiku još veće izolacije. Iako je baza ostala aktivna pod albanskom kontrolom, nikada više nije predstavljala ključnu tačku globalne pomorske ravnoteže. Godina 1961. nije samo odlučila sudbinu dvanaest podmornica, već je i oblikovala poziciju male zemlje naspram supersile, kao i arhitekturu moći celog regiona.
Tako je baza Palermo postala simbol promene u odnosima moći, a njena evakuacija označila je nove političke puteve za Albaniju koja se okrenula novim savezima, dok je Hladni rat nastavljao da oblikuje sudbine njenih suseda.
