Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Republike Hrvatske, Tihomir Kundid, nedavno je izjavio da je do sada poslato više od 700 poziva za služenje vojnog roka, dok je sedam mladih ljudi podnelo prigovor savesti. Ova situacija dolazi u svetlu nedavne odluke hrvatskog parlamenta da ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka, što je izazvalo različite reakcije među građanima.
Kundid je naglasio da je sistem potpuno spreman za početak obuke i da će u prvoj fazi kandidati steći osnovne vojne veštine kao vojnici pešadinci. Ove veštine će se moći nadograditi kroz rezervni sastav. Program obuke je koncipiran tako da postepeno uvodi mlade ljude u vojni sistem i traje osam nedelja.
On je takođe istakao da dvomesečno služenje vojnog roka neće ometati životne planove mladih, već će im pružiti nova znanja i veštine. Prema njegovim rečima, obuka je dizajnirana da bude intenzivna, ali i prilagođena potrebama i mogućnostima regruta.
Hrvatski sabor je, u okviru izmena Zakona o odbrani, ponovo vratio obavezno služenje vojnog roka u oktobru 2025. godine. Prvi regruti očekuje se da uđu u kasarne u Kninu, Slunju i Požegi 9. marta, a obuka će trajati dva meseca. Služba se, po pravilu, upućuje osobama do 27. godine, dok se u slučaju ranijeg odlaganja granica može pomeriti do najviše 30. godine.
Jedan od važnih aspekata ponovnog uvođenja vojnog roka jeste pitanje kako mladi ljudi mogu izbeći služenje. Najčešći način je podnošenje prigovora savesti, što je pravo zajamčeno Ustavom Republike Hrvatske. Građani koji iz verskih ili moralnih razloga ne žele da služe vojsku mogu podneti zahtev za civilnu službu, koja je regulisana Zakonom o odbrani i pratećim propisima.
Ako im bude odobreno, građani će biti raspoređeni u sistem civilne zaštite Ministarstva unutrašnjih poslova ili u jedinice lokalne i regionalne samouprave. Oni koji obavljaju civilnu službu u okviru civilne zaštite služiće tri meseca uz mesečnu naknadu od 340 evra, dok će oni raspoređeni u lokalne jedinice služiti četiri meseca uz naknadu od 170 evra mesečno.
Prema Zakonu o odbrani, zahtev za civilnu službu može se podneti nakon što osoba bude uvrštena u vojnu evidenciju i prođe procenu sposobnosti, koja uključuje zdravstvene i psihološke preglede. Prigovor savesti može se podneti i kasnije, uključujući i tokom samog služenja vojnog roka.
Ova odluka o ponovnom uvođenju vojnog roka izazvala je različite reakcije u javnosti. Mnogi smatraju da je to važan korak ka jačanju nacionalne bezbednosti i vojnog sistema, dok drugi izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog ometanja životnih planova i karijera mladih ljudi.
Osim toga, postoji i strah od mogućih posledica koje bi ovakva odluka mogla imati na mlade, s obzirom na to da se u današnje vreme obrazovanje i radna iskustva često smatraju važnijim od vojne obuke. U svakom slučaju, kako se datum početka obuke približava, očekuje se da će se javnost i dalje angažovati u raspravama o ovoj temi.
U zaključku, ponovo uvođenje vojnog roka u Hrvatskoj predstavlja značajnu promenu u pristupu nacionalnoj odbrani. Sa više od 700 poziva već upućenih, kao i sa nekoliko prigovora savesti, jasno je da će ovo pitanje i dalje biti predmet rasprave i analize u društvu. Kako se obuka bude odvijala, verovatno ćemo svedočiti i daljim promenama u stavovima i percepcijama mladih o vojnoj službi.
