Holandski lideri su pozvali Španiju da preispita svoje protivljenje povećanju odbrambenih izdataka NATO-a na pet procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ova inicijativa dolazi pred samit NATO-a koji će se održati sledeće nedelje, a cilj je postizanje jedinstvenog fronta među članicama Alijanse.
Odlazeći holandski premijer Dik Shof izrazio je optimizam da će se postići dogovor sa Španijom, ističući da je povećanje odbrambenih troškova neophodno s obzirom na pretnju koju predstavlja Rusija. Ministar spoljnih poslova Kaspar Veldkamp potvrdio je da Holandija vodi intenzivne pregovore s Madridom, pozivajući se na osećaj solidarnosti među članicama NATO-a.
Španska vlada izrazila je zabrinutost da bi povećanje odbrambenih troškova moglo ugroziti domaće socijalne programe, a oni su upozorili da bi za postizanje cilja od pet procenata BDP morali značajno povećati poreze. Prema pravilima NATO-a, bilo kakav dogovor zahteva jednoglasnu odluku svih 32 članice, što znači da protivljenje jedne zemlje može blokirati predlog.
Samit NATO-a, koji se održava u Hagu, označen je kao istorijski trenutak, a ceremonijalni doček obaviće kraljevska porodica Holandije. Glavne rasprave će se voditi u kongresnom centru Svetskog foruma. Holandija planira da na ovom samitu predstavi važan paket vojne pomoći Ukrajini, ali se ne očekuju veliki paketi pomoći.
U skladu sa dogovorom, 3,5 procenata BDP biće usmereno na direktne vojne potrebe, kao što su oružje i sistemi vazdušne odbrane, dok bi preostalih 1,5 procenata bilo namenjeno investicijama u infrastrukturu, sajber bezbednost i unapređenje odbrane. Holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans naglasio je da SAD očekuju da Evropa preuzme vodeću ulogu u podršci Ukrajini.
Pored toga, neke NATO članice još uvek pregovaraju o uključivanju podrške Ukrajini u završnu deklaraciju samita, dok SAD teže održavanju balansa kao posrednik između Kijeva i Moskve. Ova situacija oslikava složenost trenutnih geopolitičkih odnosa i izazove s kojima se suočava NATO dok nastoji da ojača svoju kolektivnu odbranu i odgovori na pretnje iz Rusije.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da se NATO suočava s izazovima koji zahtevaju jedinstvo među članicama. Povećanje odbrambenih troškova na pet procenata BDP predstavlja značajan korak ka jačanju vojne snage Alijanse, ali i testira solidarnost među članicama, posebno kada su u pitanju domaći interesi i socijalni programi pojedinih zemalja.
Očekivanja od samita u Hagu su velika, a lideri NATO-a će se suočiti s pitanjima o budućnosti Alijanse, njenoj sposobnosti da odgovori na pretnje i o tome kako najbolje podržati članice koje su pod pritiskom. U tom kontekstu, poziv holandskih lidera Španiji da se priključi inicijativi za povećanje odbrambenih izdataka može biti ključan za postizanje dogovora koji će ojačati jedinstvo NATO-a u ovim izazovnim vremenima.
U zaključku, predstojeći samit NATO-a u Hagu biće prilika za članice da reafirmišu svoju posvećenost kolektivnoj odbrani i da zajednički odgovore na izazove koji dolaze, kako iz Rusije, tako i iz drugih delova sveta. Ova pitanja će oblikovati budućnost NATO-a i njegovu ulogu na globalnoj sceni.
