Ekonomisti procenjuju da bi rast cena nafte i gasa mogao značajno povećati inflaciju u evrozoni. Tržišta su već počela da uzimaju u obzir rizik od povećanja kamatnih stopa do 2026. godine. Cene nafte su doživele dramatične promene, posebno nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa o napretku vojne kampanje protiv Irana. Iako su cene nafte pale nakon ovog preokreta, evropski potrošači još uvek ne primećuju olakšanje na benzinskim pumpama.
Tramp je na konferenciji za novinare naveo da su američke i izraelske snage napredovale u vojnim operacijama protiv Irana i naglasio da Vašington neće dozvoliti prekide u globalnim rutama snabdevanja energijom, uključujući Ormuski moreuz. On je pomenuo da bi snabdevanje naftom moglo biti znatno sigurnije, a ako bude potrebno, SAD bi mogle pratiti tankere kroz ovaj strateški prolaz. Američka referentna nafta WTI, koja je zbog strahova od zatvaranja Ormuskog moreuza skočila na 119 dolara po barelu, pala je na ispod 90 dolara do kraja ponedeljka.
Iako su se veleprodajne cene nafte smanjile, prenošenje ovih promena na maloprodajne cene goriva nije bilo simetrično. Ekonomisti smatraju da zbog ovog kašnjenja još nije vreme da se proglasi kraj inflacionog rizika u evrozoni. U Evropi, cene goriva ostaju visoke, sa prosečnom cenom od oko dva evra po litru. Na primer, u Milanu benzin od 95 oktana košta oko 1,89 evra, dok je u Frankfurtu cena benzina 2,12 evra po litru.
Sven Jari Šten, glavni evropski ekonomista u „Goldman Saksu“, istakao je da je rast cena energije glavni kanal preko kojeg sukob sa Iranom utiče na inflaciju i monetarnu politiku u Evropi. Prema njegovim rečima, povećanje cene nafte od 10% obično dovodi do rasta inflacije u evrozoni za oko 0,3%. U isto vreme, banka upozorava na nelinearne efekte koji bi mogli dodatno pojačati šok, posebno ako cene gasa ostanu visoke.
Ruben Segura-Kajela, glavni ekonomista u „Bank of Americi“, izneo je tri scenarija u vezi sa inflacijom u Evropi, u zavisnosti od toga koliko dugo će cene energije ostati povišene. U najverovatnijem scenariju, cena nafte bi se stabilizovala oko 80 dolara po barelu, a cena gasa oko 50 evra po megavat-satu, što bi dovelo do inflacije oko 2,5% u martu i aprilu, a zatim bi pala ispod dva posto do kraja leta.
Drugi scenario predviđa jači šok, sa cenom nafte od 100 dolara i gasom od 60 evra po megavat-satu, što bi moglo dovesti do inflacije od 2,4% u 2026. godini. Treći scenario ukazuje na dugotrajniji poremećaj, gde bi čak i stabilna cena nafte mogla podići godišnju inflaciju na oko 2,2%, uz rizik od usporavanja BDP-a.
Ako cene energije ostanu visoke, Segura-Kajela procenjuje da bi Evropska centralna banka (ECB) mogla povećati kamatne stope za 50 do 75 baznih poena do septembra. Mnogi analitičari smatraju da će, ukoliko se cene energije ne normalizuju do juna, ECB možda biti primorana da reaguje.
Finansijska platforma „Polimarket“ trenutno procenjuje da postoji 42% verovatnoće da će ECB povećati kamatne stope 2026. godine, što je značajno povećanje u odnosu na samo 12% pre sukoba sa Iranom. Ovaj skok u očekivanjima pokazuje koliko su tržišta promenila svoja predviđanja o reakciji ECB.
U zaključku, trenutna situacija sa cenama energenata ima značajan uticaj na inflaciju u evrozoni, a tržišta se pripremaju za moguće promene u monetarnoj politici. Visoke cene nafte i gasa i dalje predstavljaju rizik za ekonomsku stabilnost Evrope, a ekonomisti pažljivo prate razvoj situacije kako bi predvideli buduće trendove.
