Sud u Hagu je odbio zahtev za prevremeno oslobađanje Milana Martića, bivšeg predsednika „Republike Srpske Krajine“ (RSK) i vođe Srba u Hrvatskoj, koji je osuđen na 35 godina zatvora zbog progonstva Hrvata i Muslimana, kao i raketnih napada na Zagreb tokom ratnih sukoba iz 1991. do 1995. godine. Ova odluka doneta je od strane predsednice Suda, Grasijele Gati Santana, nakon što su vlasti Estonije, gde Martić izdržava kaznu, obavestile sud da on ima pravo na uslovni otpust prema njihovim zakonima.
U obrazloženju svoje odluke, sudija Santana je naglasila izuzetnu težinu zločina za koje je Martić osuđen. Izveštaji vlasti Estonije ukazali su da Martić nije dostigao nivo rehabilitacije potreban za prevremeno oslobađanje, jer ne priznaje odgovornost za svoja dela. Upravni organi zatvora su preneli da Martić sebe smatra „političkim zatvorenikom“ i da odbija da govori o svojim zločinima, verujući da je presuda rezultat političkih motiva.
U odluci je takođe navedeno da je Martić 2019. godine u jednom članku opravdavao napade na Zagreb i sebe predstavljao kao „prvu žrtvu neofašizma u svetu“, dok je u isto vreme vređao hrvatske oružane snage. Martić je 8. septembra 2025. godine izdržao dve trećine kazne, što je prema pravilima suda bio nužan uslov za razmatranje prevremenog puštanja na slobodu. Ipak, sudija je istakla da Martić nije podneo formalni zahtev za prevremeno oslobađanje i da je ostao bez advokata koji ga je besplatno zastupao.
Milan Martić je bio ministar unutrašnjih poslova i predsednik samoproglašene RSK, a predao se Haškom tribunalu 15. maja 2002. godine. Prvostepenom presudom iz 2007. godine, osudili su ga na 35 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, uključujući progon, ubistva, mučenje i deportaciju nesrpskog stanovništva. Sud je utvrdio da je Martić bio jedan od ključnih aktera udruženog zločinačkog poduhvata, predvođenog tadašnjim predsednikom Srbije, Slobodanom Miloševićem, sa ciljem stvaranja srpske teritorije kroz progon nesrpskog stanovništva.
Martić je posebno osuđen za raketne napade na Zagreb u maju 1995. godine, u kojima je poginulo sedam civila, a više od 200 je ranjeno. Suđenje Martiću započelo je 2005. godine, a završeno je 2006. godine. Žalbeno veće je 2008. godine potvrdilo prvostepenu presudu, nakon čega je Martić upućen u Estoniju na izdržavanje kazne. Optužnica protiv njega je prvobitno obuhvatala samo raketne napade, ali je znatno proširena 2003. godine kada je njegov bliski saradnik, bivši premijer Milan Babić, priznao krivicu za zločine i svedočio protiv njega.
S obzirom na sve navedeno, odluka Suda u Hagu predstavlja značajan trenutak u pravosudnim procesima vezanim za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, osvetljavajući i dalje složene odnose u regionu.
